Већ седам година на адресе Суботичана стиже и накнада за унапређење и заштиту животне средине, популарније названа еколошки динар. Проценат наплате ове накнаде је веома висок – према подацима Локалне пореске администрације у 2017. години износи 80 одсто, а свима који још увек нису платили, ових дана су стигле опомене. Истраживали смо, на шта се троши тај новац.
Накнада за унапређење и заштиту животне средине, познатија као еколошка такса или еколошки динар, уведена је још 2010. године. Иако је редовно плаћају, Суботичани које смо анкетирали не знају на шта се овај новац троши.
„Плаћамо, али не знамо на шта одлази,“ каже један старији брачни пар.
„Платим све рачуне које добијем, па и еколошку таксу. Знам шта је екологија, али на шта се троши… Ваљда на екологију,“ додаје један Суботичанин.
Да су Суботичани редовне платише, говори и податак да је по овом основу само прошле године приходовано близу 82 милиона динара, односно више од половине средстава у Фонду за заштиту животне средине. А новац из тог Фонда одлази тамо где је и намењен – на пројекте и активности из области заштите и унапређења животне средине, што су и законске обавезе локалних самоуправа, објашњавају нам у Градској управи. У последње две године, највише новца троши се на два пројекта – Регионалну депонију и санацију језера Палић и Лудаш.
„Специфичност Суботице, за разлику од неких других локалних самоуправа које можда немају толико већ покренутих и развијених пројеката, је да ми заиста имамо на шта да потрошимо тај новац, па не постоји ни потреба, ни могућност да он ненаменски потроши. Такође, средства од накнаде не покривају комплетне потребе заштите животне средине, јер имамо заштићена подручја у околини, као и већ покренут пројекат Регионалне депоније који треба да се заврши. Дакле, имамо много обавеза које локална самоуправа мора да обави, а то су, уосталом и потребе грађана,“ наводи Жика Рех, шеф Службе за заштиту животне средине и одрживи развој у Градској управи Суботица.
И у невладином сектору потврђују да се новац грађана троши наменски. Руководилац ТЕРРА’С-а и Архус центра, Сњежана Митровић, каже да су до пре две године пратили токове еколошког динара. Оно што према њеном мишљењу недостаје, јесте финансирање анализе пестицида у воћу и поврћу на суботичким пијацама, као и еколошких пројеката удружења грађана.
„Ја их волела да се то поново врати у еко динар. Оно што мене радује, јесте што смо добили посебно Министарство за заштиту животне средине, поново и напокон, као и то што је министар схватио да у процесу приступаања Србије Европској унији и отварању поглавља 27, ће велику улогу играти управо локалне самоуправе, као и њихови фондови,“ објашњава Митровић.
Еколошки динар управо толико и кошта – динар по квадрату стамбеног, односно три по квадрату пословног простора месечно. На годишњем нивоу то је неколико стотина динара, колико сваки Суботичанин издваја за унапређење и заштиту животне средине.
