Месар је најтраженије занимање од свих које уписује Хемијско – технолошка школа, а међу децом – најнепопуларније. Иако ђаке чека сигурно запослење, ни у школској 2016/2017. години одељење од 15 ученика није попуњено.

Суботичка привреда вапи за њима, а занат уписује све мање ђака. Никола и Руди управо због тога хоће да буду месари – кажу нам, чека их сигуран и добро плаћен посао. Ова два младића љубав према месарском занату понела су од куће – и један и други су са већ 12 година помагали родитељима приликом клања и обраде меса. Руди и Никола имају још шест колега у одељењу, а њих двојица колеге су и на пракси будући да заједно уче занат у месари Супермаркета 024.

„Посао је траженији и бољи, а и мало је већа плата него код осталих занимања. Посао је средње тежак, није ни лак, а није баш ни тежак. Овде на пракси учимо доста тога: панглујемо, шнатујемо бутове, сечемо коцке, шницле, мељемо месо, сечемо крменадле и ређамо у витрине за продају,“ објашњава Никола Џанија, ученик ИИ5 одељења.

„Волим овај занат, и родитељи су ми радили као месари, од тате сам научио доста. Дошао сам већ са неким предзнањем. Деци бих поручио да изаберу ово занимање како би научили нешто, да имају занат у рукама. Посао је тражен свуда,“ додаје Руди Козма.

Није увек овако било, кажу нам професори Хемијско – технолошке школе. Месарски смер био је један од најпопуларнијих , а све због познате суботичке Индустрије меса „29. Новембар“, када су одељења од по 30 ђака била попуњена. Иако чувеног гиганта одавно нема, не значи да не постоји потреба за овим занимањем. Штавише, дефицит се само продубљује и месари су све траженији.

„ Као што су рекла деца, посао је и лак и тежак, али носи и своје предности. Пре свега то је сигурно запослење, с обзиром на то да је месарска струка дефицитарна у нашем граду. И не само у нашем, него и шире, у свим већим цнрима попут Београда и Новог Сада. Они по завршетку школовања одмах добијају посао,“ напомиње Иванка Башић Палковић, професорка стручних предмета.

Хемијско – технолошка школа следеће године такође отвара комбиновано одељење за месаре и пекаре, па сва деца које је ова прича можда подстакла да иду у месаре треба да рачунају на то да ће бити 10 места. Треба додати и да ђаци прваци, њих шесторо, примају и стипендију Града, а да су сви месари- матуранти одмах нашли запослење управо у фирмама у којима су били на пракси.