Капацитети у пансионом смештају Дома „Дудова шума“ попуњени су до последњег лежаја, а они који овде станују, проводе мирну, али и веома испуњену старост. У то се уверила и наша екипа, која је посетила овај јединствени објекат у склопу Геронтолошког центра Суботица.

 

Ева Садецки, која у Дому „Дудова шума“ станује већ готово шест година, поручује да у Геронтолошки треба ући „на својим ногама“ јер тада човек може у потпуности да ужива у животу Дома. Када људи уђу немоћни и под терапијом, то више није право искуство, сматра ова дама.  А да је домски живот веома жив, потврђује Ева, која проводи квалитетно време са својим партнером, због ког је решила да овде станује, али и са бројним пријатељима које је овде стекла.

„Учествујем, не баш у свим манифестацијама, али бирам шта ми одговара. Рецимо, у литерарним предавањима или у музичким. Сваког месеца славимо и заједничке рођендане, а са нашом организаторком поздрављам слављенике и госте. Тако да, веома сам се лепо снашла,“ прича наша саговорница.

Пансиони тип смештаја у ком живи Ева, прави је хотел, а колико је популаран говоре и бројке – свих 137 лежајева у двокреветним, једнокреветним и гарсоњерама високог стандарда су попуњени. Према речима директора установе, Петра Балажевића, са људима се овде ради врло организовано и на располагању су им бројне активности.

„Ту је живот најактивнији. Овде су људи који су очувани, који су потпуно самостални, који своје слободно време могу и сами да креирају ако желе, али углавном то препуштају нашим стручним радницима који са њима организују разне радно – окупационе активности – од играња шаха, домина, карата, причаоница, музико – терапије, излета, посета музејима, позоришту, биоскопу. Једном годишње одлазимо у Филхармонију у Београд, то је наша традиција. Оно што је битно, јесте да се сваки тренутак њиховог времена активно искористи, да они никада нису препуштени сами себи, осим оних који заиста желе индивидуално да прошетају до града. Јер живети на пансионој јединици, то је као живети у самачком хотелу,“ објашњава директор Геронтолошког центра.

Осим пансионог смештаја, у Дому „Дудова шума“ налази се и стационар капацитета 108 кревета, за који постоје листе чекања. С обзиром на то да се категорија корисника који долазе с временом променила – све је више оних који захтевају појачану негу током 24 сата, Балажевић додаје да размишљања иду у правцу претварања четвртог спрата у јединицу појачане неге, што ће значити смањивање капацитета у пансионом делу. Штета, јер је станарка с почетка приче, одмах знала да ће управо овде пронаћи своју мирну луку.