Више од стотину миграната који бораве у Прихватном центру у Суботици, Међународни дан миграната, 18. децембар, дочекују – „заглављени“. Напред не могу, јер је мађарска граница потпуно затворена још марта, а ни назад, јер углавном немају- где.
Међу њима је и двадесетпетогодишњи Сафнан из Сирије. Рат му је каже уништио све-породицу расуо по свету и прекинуо његове студије медицине. У Србији је шест месеци.
„Овде је добро, али нема посла, немамо новца. Живимо у кампу, ту се хранимо и покушавамо да завршимо пут,“каже.
А на питање како ће да заврши пут, када је граница потпуно затворена, овај младић одговара: „Шта год да треба. Пошто нас Мађарска не пушта легално – онда је једини начин илегално.“
У кампу је уз Сафнана још 142 миграната, од чега су чак половина његови земљаци. То је значајно мање људи него летос али још увек преко капацитета, јер како истиче управник Прихватног центра, Синиша Марковић, са доласком хладнијег времена, ишло се на смањење притиска, како би услови били хуманији.
Из локалне самоуправе поручују да су чинили све да побољшају положај миграната док бораве у нашем граду, свесни да је њихова жеља да буду у некој другој земљи. Подсећају да су и у два наврата преместили мигранте у друге кампове, како би се суботички растертио, а сви пред зиму били збринути.
И док је младић с почетка наше приче у суботичком кампу збринут и има оно основно, он ипак машта о дану када ће се у Немачкој срести са сестром. Од тога га дели дуг пут и једна висока жичана ограда.
