Мештанима Озренске улице догорело је до ноката да се сваке јесени и зиме купају у блату, због чега су прикупили петицију којом траже минимум од надлежних – да се пешчани коловоз поспе туцаником, као и да део који нема водоводну мрежу добије могућност прикључка. Међутим, како поручују, ни овај пут нису наишли на разумевање.
Ни водовода, ни канализације, ни асфалта – тако изгледа Озренска улица која се налази на свега два километра од града. А како изгледа живот у улици која се претвара у бару када падне кише, описује Ференц Палфи, који ту станује готово шест деценија:
„Огавно. Не очајно, него огавно. Овде не могу ни старији ни млађи да прођу без гумених чизама.”
Присећа се Ференц разних обећања: како каже најпре им је речено да се куће легализују, па ће бити водовода. И би, али само за почетак и крај улице, док су они у средини преведени жедни преко воде. И за пешчани пут су вели обећања била од избора до избора, а осим туцаника пре чак 12 година и гредера пролетос, ништа друго видели нису.
Да пресавију табак и покрену петицију одлучили су Славиша Пејчић и Иштван Миок који су прикупили потписе 40 домаћинстава. То је било пре две године када су је и предали Месној заједници „Зорка“,а од тада па до данас како кажу, нижу се само празна обећања.
Од „Водовода и канализације“ добили одговор да за њих новца нема, док је Јавно предузеће за управљање путевима навело да је утврђено да у делу Озренске не постоји парцела пута, односно да није спроведена парцелизација и да се сам пут налази на приватним парцелама.
А док постоје само док треба да плаћају, на канализацију кажу чак ни не помишљају, иако је спроведена у оближњој Козарачкој улици.
