Фотографије које сежу још од краја 19. века, фотографије буњевачких ношњи, обичаја, тамбурашких банди, а свакако и чувеног Пере Тумбас Хаје, али и мноштво других, сачуване су и дигитализоване као својеврсна баштина захваљујући суграђанину Маринку Пиуковићу. Овај процес траје око три деценије, а већ сада преставља богату културно – историјску збирку за будуће генерације.

Грађа о старим тамбурашима, Дужијанци, прелима, животу на салашу, само је део велике колекције Маринка Пиуковића. Иако црно беле фотографије, оне одишу животом прошлог времена, периода када је фотографисање било нешто посебно, како каже Маринко када је тренутак сачуван са одређеним разлогом, а слика настала на посебном месту и у посебно време. Од средине 1990-тих година прикупља фотографије, првобитно оне са тамбурашима, међутим на иницијативу оца, Грге Пиуковића, настаје и монографија „Сто бандаша и бандашица” и од тада се ова прича полако развија. До фотографија долази на разне начине, најчешће кроз разговор са људима и то су слике из породичних албума, али и куповином на бувљаку, сајмовима антиквитета и слично. Оно што је за нашег саговорника најважније је да те фотогрфије буду у функцији.

-Мени је жеља да све што се скенира, буде у функцији, аутор сам неколико изложби. Желим стару фотографију ставити у функцију, сматрам да стара фотографија само у ладицама или кутијама за јавност не значи ништа. Мени је жеља била да то људима може бити доступно, а један од тих начина је и на порталу Завода за културу војвођанских Хрвата.

Сакупљањем се бави око три деценије, али са процесом дигитализације наш саговорник започео је 2006. године. Највише фотографија поседује из времена између два рата, а најстарија датира из периода 1880-тих, на слици је Буњевка у ношњи.

-Фотографија је печат времена, сваку фотографију скенирам да ли по периодима, обичајима, именима. Та моја селекција је нешто што ће и другима у будућности моћи користити.

Међу најдражим фотографијама, иако су све важне, су и оне са тамбурашима, с обзиром да се и сам бави професионалним свирањем тамбуре, каже наш саговорник. Радим на селекцији фотографија, већ имам у глави неколико монографија.

-Једна је и о Пери Тумбасу Хаји. Поседујем у физичком облику јако пуно фотографија о њему, с обзиром да је то један од најзначајнијих суботичких тамбураша, али и шире. Сматрам да је важно да има монографију.

Ја стару фотографију волим и са тиме се бавим, а тако ће бити и убудуће, једног дана то ће бити важан печат прошлог времена, закључује Маринко.