Да права љубав побеђује километре раздвојености показује нам прича једне Украјинке и Суботичанина. Наталија Кравчина је живела и радила у граду Криви Рог на југу Украјине, била је запослена у социјалној служби где је организовала културна дешавања за један геронтолошки клуб. Пут ју је прошлог августа довео у Црну Гору где је дошла на међународни фестивал фолклора и упознала Јаноша.
Јаношу је ово први брак , а када ју је први пут угледао није ни сањао да ће се познанство наставити, а камоли да ће му Наташа постати супруга.
Након другог сусрета, поново је мислио да је збогом било заувек, али га је Наташа изненадила доласком за Нову годину. Кроз осмех каже да је тада већ добио самопоуздање да ће се видети још једном, што се и обистинило. Дошла је у марту, а у мају су се и венчали.
Наталија откива да јој се Суботица свидела, као и да су је људи одушевили. У међувремену је одлучила да почне да учи наш језик, није тешко, каже руски, украјински и српски су блиски и многе речи су сличне. Чини нам се да јој учење најлакше иде кроз песме.
Споразмевају се како каже Наташа језиком душе и срца, а сада и Јанош учи руски, и признаје да се осећа подмлађено.
Иако јој дом фали, и с времена на време је ухвати осећај туге и носталгије, Наташа прича да јој је ту лепше. Спојила их је музика, и и сада сваки дан заједно певају.
