Иако су трогодишњи занати прилично непопуларни међу децом, за један занат потребан је одличан успех и добро урађен пријемни испит. Кувар је један од најпопуларнијих смерова у Економској средњој школи „Боса Милићевић“ – сва се места одмах попуне.
Да буде кувар по професији, Роланд Рожњик, одлучио се због – телевизије. Каже, често је гледао емисије у којима кувари праве невероватна јела, па је и сам пожелео да изучи овај занат. Три године касније, Роланд приводи своје школовање крају и, сада као већ искусан кувар, познат је по јелима са месом. То му, додаје, најбоље иде од руке.
За разлику од колеге Роланда, Петра Борич љубав према кувању гаји одмалена, па је за њу то био и једини избор кад је уписивала средњу школу. Да су овим ђацима најдража јела с месом, потврђује и Петра, која највише воли да припрема специјалитете српске кухиње.
Енглески розбиф који су ови вредни кувари и куварице припремили, само је једно од преко стотину јела које науче током три године школовања. Осим тога, науче и како се храна сервира и аранжира. Према речима професора куварства, Сајко Дежеа, деца из школе излазе као професионални кувари – потпуно обучена за самосталан рад. Тајна куварства не постоји – додаје професор, све се своди на велико искуство и рутину, али и учење рецептура.
Економска средња школа „Боса Милићевић“ сваке године уписује одељење кувара – 15 на српском и 15 на мађарском наставном језику, а смер је један од најпопуларнијих, истиче директор школе, Имре Зомбори.
Управо је тржиште рада један од главних мотива, осим склоности ка кувању, да деца упишу овај занат – посла има, а и зараде су релативно високе. Међутим, одлазак у инострантво је главни циљ. И Роланд и Петра кажу, у Србији ће остати само пар година, док не усаврше занат, а после, пашош у руке и правац – Аустрија или Немачка.
