Како би скренули пажњу на реалне опасности изумирања дивљих врста, али и промовисали заједничке напоре са партнерским установама у збрињавању дивљих животиња и сузбијању кријумчарења, Зоолошки врт Палић организовао је изложбу аретефаката пореклом из заплене. На тај начин, обележен је Светски дан дивљих врста, 3. март, али и 45 година од потписивања ЦИТЕС конвенције, која подразумева строгу контролу трговине дивљим угроженим врстама.
Као држава која се налази на путу кријумчара дивљих животиња, у Србији се на годишњем нивоу заплени велик број јединки чија је трговина забрањена. Део заплењених артефаката, препарираних животиња и њихових делова, Природњачки музеј изложио је у палићком зоо-врту, управо са намером да упозори на реалност против које се сви заједнички боре, нагласио је директор Музеја, Милан Пауновић.
Када се открију и заплене дивље животиње које су живе, оне захтевају хитну интервенцију због неге и адекватног збрињавања, у чему учествује Завод за заштиту природе Србије како би се што брже транспортовали у прихватилишта.
У зоолошком врту на Палићу налази се једно од прихватилишта, које је за десет година рада збринуло више од 3.000 јединки. Према речима биолога, Кристијана Оварија, у Србији су најчешће на мети кријумчара шумске корњаче, али и папагаји, којих се на годишњем нивоу увезе неколико десетина хиљада, али се многима ту губи траг.
Светски дан дивљих врста, 3. март, уједно је дан када је 1973. године у Вашингтону потписана Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне – ЦИТЕС. Савезна Република Југославија је 2001. године ратификовала ЦИТЕС конвенцију , која је 2002. године ступила на снагу и за чије спровођење је надлежно Министарство заштите животне средине.
