Поплављене улице и подруми када падне обилнија киша, али и по неколико септичких јама у двориштима – само су неки од проблема са којима се суочава велики број становника у МЗ „Железничко насеље“ који не може да се прикључи на канализациону мрежу, без обзира на то што је деоница Колектора ВИИ прошле године стигла и до овог дела града.
Иако Железничко насеље од центра Суботице дели само један надвожњак – довољно је да пређете Мајшански мост и већ сте тамо – „луксуз“ да су прикључени на канализацију има свега 38 одсто домаћинстава. Недавно изграђена деоница Колектора ВИИ многима је дословно испред куће, међутим, да се прикључе – не могу. А без канализације проблеми су бројни, кажу они који овде станују.
„Јако ми је велик пробелм. Сутра би се прикључила, чак и да треба да платим, само да добијем канализацију. Иначе је све плаћено још давно, имала сам дозволу за ову кућу,“ прича Верона Медве.
„Септичке јаме се напуне врло брзо, два до три пута месечно треба да се празне. Канализација се чека одавно, плацеви су урбанизовани, и плаћена је, као што је рекла комшиница, и то по урбанистичком плану, сва та инфраструктура,“ додаје Миодраг Станојевић.
Око пет или шест улица већ би могло да се прикључи на Колектор ВИИ, док око 25 улица чека да се изградња настави. Међутим, без секундарне мреже прикључење на канализацију није могуће, па је за грађане ова инвестиција, у коју је уложено близу милион евра – „мртав“ капитал.
„Грађани су јако нестрпљиви. Те куће су у просеку 30 година старе. Све су грађене са подрумима и сви имају по две, три септичке јаме. Због високих подземних вода те јаме су засићене, изливају се,“ објашњава Петар Дорословачки, председник Савета МЗ „Железничко насеље“.
Да недостаје секундарна мрежа, али и да је неопходно наставити градњу Колектора ВИИ, односно деонице од Невесињске до Улице Јована Микића, знају и надлежни у ЈКП „Водовод и канализација“. У току је израда пројекта, међутим, из којих извора ће се финансирати ови радови, за које је такође потребно више од милион евра – за сада није познато.
„Не знамо тачно изворе средстава од којих бисмо могли реализовати овај пројекат у завршној фази. Та дужина преосталог дела Колектора је 2.700 метара, са још два прикључна крака. Одлука да израдимо пројекат датира од пре годину и по, како бисмо могли да аплицирамо за нека донацијска средства,“ напомиње Чаба Шанта, директор сектора за инвестиције ЈКП „Водовод и канализација“.
И док се средства чекају, становници овог дела Суботице у врзином су колу: докле год се не изгради подземна инфраструктура – колектор и припадајућа мрежа – до тада ни путеви не могу да се асфалтирају. До тада, Верона и Миодраг с почетка приче, сваки пут када киша почне да сипи, гледају у небо и надају се да неће прерасти у пљусак, а пљусак у поплаву.
