И док је већина зграда заштићеног становања, намењена пензионерима који немају решено стамбено питање, распродата деведесетих година, у Суботици је преостала једна. Међутим, већ двадесет година њен статус је недефинисан, а проблема је све више.
Марија Кујунџић је била подстанарка, све док се пре шест година није уселила у „пензионерску“ зграду. Кирија је овде знатно нижа, међутим, како је њена пензија веома мала, Марија и на прагу осме деценије – ради. Ипак, животом у згради на крају Радијалца веома је задовољна.
А зграда заштићеног становања је управо намењена пензионерима попут Марије – онима са ниским примањима, који за радног века нису стекли свој кров над главом. Иако многи мисле да она припада суботичком Геронтолошком центру, то није тако већ две деценије.
Све до 1997. године била је у систему социјалне заштите и саставни део Геронтолошког центра, када је власништво пренето на Фонд ПИО.
И од тада њен статус лебди „ни на небу, ни на земљи“, јер иако није власник, за текуће одржавање објектац задужен је Геронтолошки центар. Према речима директора установе, Ненада Иванишевића, заједно са градом и Фондом Пио покушава да се пронађе најбоље решење.
У међувремену, проблеми су се овде нагомилали – станарима су кирије и режија веома високи, док је с друге стране зуб времена учинио своје. Иако функционална, зграда сада захтева озбиљну и темељну реконструкцију.
