Буњевачке и мађарске свадбе некад су биле незамисливе без карактеристичних белих цветних украса – у народу познатих као перлице. Данас их од заборава чува наша суграђанка Ката Темуновић, која је занат научила пре више од тридесет година од старог мајстора Тот Андраша.
Док нам показује технику израде перлица од атлас поставе коју штирка желатином, а потом сече на калуп и украшава свилом, присећа се Ката негдашњих сватова – што богатији украси ишли су на ревере кумова и масталунџија, као и родитељима, а млада је перлицу носила и у коси.
Данас, каже да за овај обичај не мари готово нико – последњу поруџбину имала је пре седам година.
Иако су перлице одавно изашле из моде, Ката не одустаје од израде, јер како каже, можда неко реши да окити сватове како је некад било.
Волела би Ката да знање пренесе на неког млађег, међутим, вели, нико није заинтересован. Штета, додаје она да перлице изумру и оду у заборав.
