Жене на послове старања о другим члановима породице као и на одржавање домаћинства потроше у просеку сваког дана толико сати да би могле да зараде и једну целу плату. Одговор на смањење обима неплаћеног женског рада лежи у јачању локалних услуга и сервиса као и већег укључивања мушкараца, поручују из Академије женског предузетништва из Новог Сада у чијој организацији је одржан и округли сто на ком су предложене конкретне мере и механизми који би имплементацијом у локалне акционе планове требало да допинесу ублажавању овог проблема.
Истраживање је показало да жене у Суботици проведу сваког дана у просеку четири сата радећи послове у домаћинству који када се прерачунају у сатницу стају око 500 динара, што значи да када би тај рад био плаћен оне би за њега добијале чак 50.000 динара месечно. То је, како сматрају у Академији женског предузетништва из Новог Сада, велики губитак јер би жене те сате које проведу обављајући неплаћене послове могле да се посвете плаћеним пословима или времену за себе и своју породицу. Због тога је важно да локалне самоуправе суфинансирају и обезбеде услуге попут чувања деце, односно помоћи у кући.
Град Суботица прва је локална самоуправа која је прихватила изазов и потписала споразум о сарадњи са Академијом женског лидерства управо са циљем смањења неплаћеног женског рада.
Граду је предложен и ј један од конкретних финансијских инструмената за оснаживање незапослених жена и младих до 35 година старости који немају шансе за добијање кредита код пословних банака, а то је оснивање локалног фонда уз подршку Гаранцијског фонда Војводине.
