Обвезници који плаћају накнаду за заштиту и унапређење животне средине, често тврде да не виде неке резултате од новца који издвајају. Средства се користе наменски, на основу програма који доноси Скупштина града, уз претходну сагласност Министарства пољопривреде и заштите животне средине, каже Жика Рех, шеф Службе за заштиту животне средине и одрживи развој у Градској управи.

Накнада за заштиту и унапређење животне средине, популарно названа „еколошки динар“, укинута је за грађане још 2018. године, када је усвојен Закон о накнадама за коришћење јавних добара и припадајући подзаконски акти, по којима физичка лица више нису обвезници накнаде, него све фирме по делатностима пословања. Уколико су грађани у међувремену обавештени о задужењима по овом основу, ради се о заосталим дуговањима из ранијих година., објашњава Жика Рех, шеф Службе за заштиту животне средине и одрживи развој у Градској управи.

Шта ово финансијски значи за еколошки фонд, а шта за реализацију програма чија је сврха очување и унапређење животне средине?
— Доношењем нових прописа, локалне самоуправе су остале без значајних прихода, а од обвезника плаћања накнаде за заштиту и унапређење животне средине остала су правна лица, за која се износ накнаде утврђује на основу делатности коју обављају, степена штетног утицаја те делатности на животну средину, као и прихода који се по основу те делатности остварују. Наплаћени износи сада су знатно мањи него пре измене прописа – примера ради, у 2017. години је од накнада за заштиту и унапређење животне средине приходовано око 107 милона динара, што је скоро два и по пута више од прихода који су остварени у 2020. години – свега 44,5 милиона динара. Будући да су приходи Фонда за заштиту животне средине знатно мањи од потреба које произилазе из законских обавеза и пројеката у области заштите животне средине, о трошењу новца за друге намене нема ни говора. Град Суботица је за активности и пројекте из области заштите животне средине у 2020. години морао да обезбеди скоро 100 милиона динара додатних средстава из буџета из других извора, јер приходи од накнада покривају свега око 30 одсто најосновнијих потреба — каже Жика Рех.
„Еколошки динар“, напомиње Рех, троши се строго наменски, предвиђен је за позиције које се односе на животну средину и не може да се употреби у друге сврхе, на пример за комуналну сферу, што се дешавало у неким другим срединама, док то код нас није био случај. Ни онда када су приходи од накнада били знатно већи, јер учешће у великим пројектима из области заштите животне средине изискује озбиљну финансијску подршку.

Резултати излазе на видело

Колико је новца из Фонда за заштиту животне средине потрошено у претходним годинама и ко, како и на основу чега утврђује како ће се трошити „еколошки динар”, осим законских обавеза које постоје као што је мониторинг и слично?
— У 2019. години је за активности и пројекте из области заштите животне средине издвојено око 99 милиона динара, док је у 2020. тај износ био око 144 милиона динара. Највећи део средстава искоришћен је за унапређење система управљања отпадом, пре свега завршетак и покретање рада Регионалног центра за управљање отпадом са Регионалном депонијом, затим експропријацију земљишта у приобаљу Палића и Лудаша и успостављање и одржавање вишенаменских заштитних појасева око језера. Такође се из Фонда финансира и управљање заштићеним подручјима – Парк природе „Палић“ и Споменик природе „Стабла храста лужњака на Палићу, као и мониторинг животне средине – испитивање квалитета воде, ваздуха и нивоа буке.
Који би се конкретно резултати могли навести, постигнути улагањем „еколошког динара“ по областима – управљање отпадом, заштита природних добара, уништавање амброзије, мониторинг животне средине и друго? Које су користи видљиве од испуњавања ове обавезе?
— Сада већ можемо да се похвалимо да су резултати видљиви, иако у животној средини за тако нешто некада мора да прође доста времена. Након више година „улагања“ у откуп парцела у приобаљу Палићког и Лудашког језера, овог пролећа је постало много јасније како заправо треба да изгледају мултифункционални заштитни појасеви, кроз које сада воде и бициклистичке стазе. Ентузијасти који су ранијих година, уз све препреке, обилазили Палић гледајући како се њиве, узоране до саме обале, урушавају у језеро, сада тешко могу да препознају некадашње пределе. Много је више оних који сада по први пут имају прилику да виде Палићко језеро из једног другог угла и да прошетају или се провозају бициклом на местима која раније никада нису видели, јер су била недоступна. Већ сада се уочава шта ће то значити не само за туризам и рекреацију, већ и за очување биолошке разноврсности језера и околине. На ревитализованим стаништима проналазе се заштићене врсте којих дуго није било на овим просторима или се први пут јављају — каже Жика Рех.
Регионална депонија, како се најчешће назива, само је део Регионалног центра за управљање отпадом који је почео са радом и који је најсавременији комплекс такве врсте у нашој земљи. Опремљен је линијом за аутоматско и ручно одвајање отпада, односно издвајање компоненти које могу да се рециклирају, као и линијом за компостирање биолошког отпада. Сви ови пројекти су великим делом финансирани из бесповратних донација, али до којих не би дошло без учешћа Града, као и припремних активности које је Град морао да финансира, а за које су коришћена средства локалног Фонда за заштиту животне средине.

Мониторинг ваздуха и мерење буке

Контрола квалитета ваздуха од изузетног је значаја јер ваздух у Суботици спада у угроженије категорије и, осим контроле, грађани најчешће постављају питање да ли се од „еколошког динара“ финансирају и пројекти који могу да допринесу његовом побољшавању.
— Многе поменуте активности на унапређењу стања животне средине дугорочно повољно утичу и на квалитет ваздуха. Међутим, да би озбиљније могао да се побољша његов квалитет, неопходно је истовремено спровођење мера из више сектора (енергетике, саобраћаја, комуналних делатности), а количина потребних средстава вишеструко превазилази могућности локалног Фонда за заштиту животне средине. Подсетимо, у Суботици до прекорачења граничних вредности загађујућих материја у ваздуху долази само за време грејне сезоне, када се констатују прекорачења суспендованих честица, што је последица коришћења чврстих горива за загревање објеката, пре свега у индивидуалним домаћинствима, а таквих, која ложе, према резултатима последњег пописа има око десет хиљада. Ограничења локалне самоуправе у том погледу нису само финансијске природе, већ и по питању недостатка надлежности да се контролише квалитет горива која се стављају у промет или забрани коришћења појединих енергената. Ово је један шири проблем и добро је што је последњих година скренута пажња јавности на њега, јер решења захтевају ангажовање читаве заједнице.
Осим на контроли квалитета ваздуха, Суботичани често инсистирају и на мерењу нивоа комуналне буке. Колико се о овоме води рачуна када је реч о средствима еколошке накнаде?
— Редован мониторинг буке ради се два пута годишње, на пет локација у различитим зонама (зона становања, зона саобраћаја, индустријска и туристичка зона). Ова мерења су саставни део уговора о мониторингу и на годишњем нивоу се за ове потребе издваја око 100.000 динара.
Какви су планови Фонда за екологију у овој години, шта је то што је извесно да ће до краја године бити реализовано?
— Реализују се редовни програми мониторинга, управљања заштићеним подручјима, приводи се крају процес експропријације парцела у приобаљу и стављања у рад Регионалног центра за управљање отпадом. У овом кварталу нас очекује и расписивање конкурса за удружења грађана. Изменама финансијских прописа укинута је категорија пренетих средстава, тако да се она, ако остану неутрошена, не могу пребацивати у наредну годину, али је захваљујући озбиљнијим процедурама планирања реализација сасвим задовољавајућа. У 2020. години она је била око 90 одсто, док је ове године већ крајем првог квартала реализација достигла 35 одсто целокупно планираног износа — каже шеф Службе за заштиту и унапређење животне средине Жика Рех.

Текст је објављен у оквиру пројекта Суботичка свакодневица, који је суфинансиран средствима из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.