Две младе стручњакиње из Немачке провеле су неколико месеци на Палићу и Лудашу покушавајући да пронађу решење како да се трска са овог подручја најбоље искористи. Данас су представиле закључке до којих су дошле.
Готово три месеца Лина и Луис истраживале су како да се трска са заштићеног подручја Палића и Лудаша искористи као биомаса. Њихов закључак је да је најбоље комбиновати неколико опција, међутим, неке су и прилично скупе.
„Постоје различите могућности, неке имају потанцијала, али је инвестиција веома скупа. Можда би најбоље било да се прво направи план, са којих ће се све делова искористити трска,“ каже Луис Гилберт, студенткиња органске пољопривреде из Дрездена.
„Сечење трске овде је веома тешко, а наша препорука је да је најбоље комбиновати неколико решења. На пример да се нека подручја косе, а део трска може да се искористи за грејање. То би била велика предност за ЈП „Палић – Лудаш“, јер би ово предузеће уштедело доста новца које троши на грејање,“ појашњава Лина Герг, инжењер заштите животне средине из Хамбурга.
Након што је прошле године купљен водени комбајн којим се трска сада редовно коси, стручњаци су се запитали шта је најбоље да се са том трском уради. Управо због тога ЈП „Палић – Лудаш“ расписало је конкурс за стажирање и две младе стручњакиње стигле су преко немачког АЗА Пројекта у Суботицу.
Према речима директора ЈП „Палић – Лудаш“, Ференца Мартона, у овом предузећу сада знају тачно у ком правцу треба да иду, односно које су могућности искоришћавања, али и искорењивања трске. Једно од решења за младу трску, јесте редовна испаша, док је стара трска идеална за грејање. Инвестиција у котао за грејање на биомасу, према речима Мартона, исплатила би се за осам година.
Један од корака у санацији језера Палић и Лудаш свакако је успостављање заштитног појаса и унутар самих језера, где највећи проблем представља трска. Трска је инвазивна врста која смањује биодиверзитет, а њеним уклањањем постиже се бољи квалитет воде јер се смањује и количина нутријената.
