Становници Каћмарског пута у Бајмоку прве су комшије нелегалне депоније, а када пожеле да се склоне од тог проблема,  крећу у „немогућу мисију“ јер практично пута немају.

У 21. веку за очекивати је да поред кућа имате улицу, расвету, канализацију ако сте део модерног света. Међутим двадесетак становника улице која се простире уз пругу Суботица – Сомбор, од укидања пружног прелаза, последње три деценије морају кроз блато, воду и мрак до најближег асфалта. Проблем Каћмарског пута далеко је сложенији  него што се чини, а главна кочница у реализацији пројекта су Железнице Србије.

„Током 70тих и 80тих година када су смањени пружни прелази, практично овим грађанима је одсечена комуникација са селом. Због тих разлога, људи су нам се обраћали и молили да се направи било какав прилазни пут, да и они као и сви грађани могу нормално обављати свакодневне потребе. Једино решење које се тог момента назирало јесте овај пут на којем сада стојимо, који је био пројектован и покушало се са покретањем изградње пута, међутим, до изградње није дошло из једног јединог разлога. Тадашње Југословенске железнице, а данас Железнице Србије имају праву на овај простор уз пругу и то 12м од шина у ширину. Због тога на том простору не може се ништа пројектовати и градити без дозволе Железница Србије. До данашњег дана, та дозвола није издата и из тих разлога пут није урађен.“ објашњава Бранко Покорнић, бивши председник савета МЗ Бајмок

Руководство  Месне заједнице Бајмок упознато је  са проблемом становника Каћмарског пута, и чине све што је у њиховој моћи, како би  мештанима обезбедили нормалне услове за живот.

„Ми смо овај пут ставили међу приоритете. Јавно предузеће за управљање путевима је надлежно да према њиховом буџету предвиди да ли имају средстава за ову годину да се улица уради. Што се нас тиче ми подржавамо овај пројекат. Такође у тој улици је санирана дивља депонија 2015. године, а за саму изградњу пута, услови су обезбеђени, а остало је само да се нађу средства и да се асфалтира.“ рекао је Жолт Шимон, председник савета МЗ Бајмок

И док се у јавност износе две различите верзије о дозволама и условима за изградњу улице, становници Каћмарског пута и даље немају јасну слику, да ли ће и када добити барем туцаник. Извесно је једино да су након тридесетогодишње борбе, потпуно изгубили поверење у надлежне институције.