Суботичанин Јосип Сич погинуо је пре двадесет година током НАТО бомбардовања, као добровољац. Он је један од четворо наших суграђана који су страдали на Косову пролећа 1999. године, а његово име уклесано је на споменик „Њиховој верности“. Његова породица – супруга, ћерка и син, и данас осећају немерљиву тугу због губитка, али су, како кажу поносни на то што је херојски бранио отаџбину.
Возом у 5 ујутру Јосип Сич је пре двадесет година кренуо пут Косова. Његова супруга Маргита присећа се да је изненанио том одлуком – само неколико дана након што је почело НАТО бомбардовање, Јосип јој се јавио и рекао јој да му спакује ствари, јер одлази у –рат.
Најгоре се десило. Маргити 1. маја јављају да је Јосип погинуо две недеље раније, и то баш 16. априла када би брачни пар Сич прославио 25 година брака. Ту како, причају Маргита и син Златко, почиње права агонија и најтежи период у њиховим животима. Јер ће проћи чак седам месеци од кобног позива до идентификације и Јосипове сахране. А у међувремену, надали су се да је грешка.
Две дециније касније и мајка и син поносни су на Јосипа, иако сматрају да је његова жртва била узалудна, као и тај рат.
Породица Сич жели да сачува успомену на Јосипа, који је како кажу био омиљен у друштву, али и доброчинитељ – 25 пута је дао крв, на крају је у рат отишао доборвољно, како син Златко који је тада имао 19 година не би ишао. Златку је остао шанк да га сећа на оца, који му је израдио за један дан, и то је данас породична успомена. Остао је и багрем испед зграде, што га је посадио уочи бомбардовања, који Маргити већ двадесет година, доноси спокој.
