Одмах по доношењу Закона о имовини жртава Холокауста без живих наследника, први захтеви за повраћај стигли су на адресу Агенције за реституцију, а међу њима био је и захтев Јеврејске општине Суботица. За сада је реч о једном предмету, а према речима Роберта Сабадоша, председника Јеврејске општине Суботица, тренутно се раде истраживања и прикупљање података и о другој имовини која је припала држави након рата. Одлука о повраћају требало би да буде донесена ускоро, будући да Закон прописује рок од шест месеци, односно годину дана, уколико је реч о посебно сложеном предмету.

Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника – пун је назив Закона који је ступио на снагу 27. фебруара ове године. Према овом Закону, имовина која је припадала страдалим Јеврејима, биће враћена, у новцу или у натури, јеврејским општинама које за то поднесу захтеве. Јеврејска општина Суботица први такав захтев упутила је пре два месеца  и то за земљиште по праву породице Унгар, која је била веома угледна јеврејска породица на територији Бачке Тополе, Старе Моравице и Пачира.

„Ти поступци су у току, имали смо већ и расправу пред Агенцијом за реституцију и сада је у тој фази да се ради вештачење у односу на неке површине земљишта које могу да се врате назад. За сада је само реч о земљишту, остали захтеви су у припреми,“ напомиње Роберт Сабадош.

Имовином, односно приходима од имовине, располагаће Јеврејска општина, и то за намене које су таксативно набројане у Закону.

„Биће употребљени за, на пример, обележавање значајних датума Холокауста, за научно – истраживачке пројекте, за стипендирање студената и младих талената у Србији, дакле није то везано само за јеврејску заједницу. Уједно, користиће се и за финансирање саме јеврејске заједнице у Србији, као и за помоћ онима који су преживели Холокауст, као и за хуманитарне потребе. Дакле, у питању је једна широка скала од десет тачака која је предвиђена у Закону,“ објашњава Сабадош.

Осим Суботице, захтеве су поднеле и друге јеврејске општине, највише Београд – око 40, затим Нови Сад, Панчево и Кикинда, док су Сомбор и Земун у припреми. Пре рата, у Суботици са околином живело је око 6000 Јевреја, и готово сви су депортовани у концентрационе логоре 1944. године. Вратило их се само 1080, а по настанку Израела више од половине одселило се у ту државу. Данас ова заједница у Суботици броји 250 чланова.