Док немар људских руку изазива ватру, а климатске промене појачавају сушу и ветар, шума постаје најосетљивија тачка равнице. Јавно предузеће „Војводинашуме” покушава да предухитри ватру и тако сачува оно што расте деценијама, а нестане за трен ока.

Површине под шумом којима руководи ЈП „Војводинашуме” су у највећој мери неравномерно распоређене на територији покрајине и углавном су концентрисане у приобаљу великих равничарских река Дунава, Саве, Тисе и Тамиша, као и на подручјима Делиблатске пешчаре, Суботичко-хоргошке пешчаре и Вршачких планина. Нажалост, у наведеним пределима последњих година се све чешће чује сирена ватрогасних возила. Пожари, некада ретки инциденти, данас су редовна, такорећи уобичајена појава. Ватра више не бира ни време ни место, а природа постаје највећа жртва.

Само током јула 2025. године забележено је више од 30 пожара у заштићеним подручјима Војводине. Најчешће су узрок људски фактор и непажња.

– Пожар се не јавља само у пар квадратних метара, он се брзо шири и на друге површине. Осећај беспомоћности се први јавља, затим осећај љутње и онај када сте свесни да све морате испочетка. Улаже се много напора како би се дошло до фазе коју смо имали с почетка – истиче Ивана Васић, стручна сарадница у Јавном предузећу „Војводинашуме” и додаје да не прође ниједан викенд без дојаве, те да су се последњи случајеви пожара појавили на пољопривредним земљиштима.

Сваки пожар представља огроман губитак, не само за шумарство, већ и за друштво. Уништава се биодиверзитет, нарушава земљиште и угрожава здравље људи. Запослени у „Војводинашуме” улажу максималне напоре да заштите шумске комплексе, али борба против ватре тражи већу одговорност грађана.

Неисцрпна борба за опстанак природе

Поред модерне механизације, ипак, кључна снага у борби против пожара су људи, чувари шума, ватрогасци и добровољна друштва. Они често сатима раде у екстремним условима, када неретко гасе пожаре ручно ризикујући здравље како би спречили ширење пламена. Они који су гасили ватру знају колико је то исцрпљујући посао. На терену се тело тресе од топлоте, дим улази под кожу, а време као да не постоји.

– Кад стигнеш први на лице места, не мислиш на процедуру. Мислиш како да спасиш стабла, како да не изгори оно што ти је поверено, додаје Ивана кроз разговор која такође познаје сваки део шуме, али не као простор, већ као организам. Јер како истиче, ако шума гори, гори и део нас. Само што већина то схвати касно.

Деловање „Војводинашуме”

Јавно предузеће „Војводинашуме” је у последње две године појачало активности на терену – од увођења мобилних патрола и нове опреме, до сарадње са локалним заједницама, добровољним ватрогасцима и покрајинским органима.

Инвестиције у нову опрему и превенцију показују спремност Јавног предузећа да системски одговори изазовима климатских промена и ризика.

Захваљујући пројекту „СТОП ФИРЕ”, како је истакла саговорница, набављено је специјализовано возило за интервенције, са резервоарима за воду, пеном и пумпама које реагују брзо и на тешко доступним местима. Овај пројекат јесте корак напред, али превенција није само у опреми, већ и у свести. Људи не разумеју да шума не гори тихо, већ вришти. То је цео један екосистем који нестане за пола сата, а потребне су и деценије да се тај исти екосистем обнови.

– Ми се више не питамо да ли ће бити пожара. Питамо се када ће и где ће га бити, искрено каже Ивана и истиче да је се „Војводинашуме“ фокусирају и на едукацију, нарочито међу најмлађима. На школским радионицама, кроз организовање кампања и радних група „Војводинашуме“ покушава да посади не само дрво, већ и свест. Свест о одговорности, јер природа све мање има снаге да се сама брани.

Пожари који су се десили током ове године, још једном показују колико су шуме Војводине рањиве и колико су природни ресурси подложни људском утицају.

У времену климатксих промена свака искра може прерасти у катастрофу. Због тога, борба против ватре није само задатак „Војводинашума” и ватрогасаца, већ обавеза сваког грађанина да одговорно поступа према природи.