Да треће животно доба може да се одликује креативношћу и да никад није касно да се нешто ново научи, сведоче корисници Дома за негу у оквиру Геронтолошког центра, чији су радови данас изложени у вестибилу Градске куће.

Највећу пажњу на изложби привукла су дела Тибора Раца, једног од корисника Дома. Његови радови, два моста и кућа, израђени су од папира у оригами техници. Како би испунио  пензионерске дане, Рац је научио ову технику, јер како каже, било му је досадно. Задовољство и смиреност које му ова активност пружа, додаје, не могу се ничим заменити.

Рац Тибор, корисник Дома за негу: „То је сасвим случајно дошло, нисам имао шта да радим, било ми је досадно у Дому, па је „шефица“ радне терапије предложила да радим оригами. Али шта је то оригами? Нисам знао, први пут сам то чуо у животу. Папир се реже на димензију 7 пута 4 цм, па се направи оригами. Кад сам то научио, то није било доста, требало је искористити те оригамије. И тако смо одлучили направити овај мост, трудили смо се, радили и успели смо. Онда смо направили други мост и на крају ову кућицу. Јако волим то да радим, јер ме смирује ме и  нема нервирања.“

Изложени радови настали су у оквиру радно-окупационих активности које се реализују у циљу терапеутских и социјално рехабилитационих постигнућа. Ова, могло би се рећи, уметничка дела,  изискују много стрпљења, посвећености и труда.

„Треће животно доба није доба када креативност нестаје, напротив, код неких се управо у трећем животном добу јавља. Када су добили довољно времена да размишљају о својим способностима, та креативност се у пуној мери и испољила. Колика је та креативност, видећете најбоље код ових оригами радова, који траже толико стрпљења, посвећености и прецизности, да је то просто невероватно. То су хиљаде и хиљаде савијених листића папира и то сваки савијен на исти начин, под истим углом, једнако распоређени, што на крају даје овако прекрасне радове,“ истиче Петар Балажевић, директор Геронтолошког центра Суботица.

Радионице се већином одвијају у присуству терапеута, који има улогу да кориснике Дома  усмерава,  подели идеје са њима, прибави одређени материјал и буде подршка у току израде радова.

„Обзиром да ми овде говоримо о Дому за негу, лица која су зависна, ја сам задовољна колико је корисника укључено. Наравно, увек може боље, али отприлике око 30 до 40 људи свакодневно ради на радној терапији, а ту су и оних 70, који су активни на неким групним вежбама. Радна терапија није једина ствар коју ми радимо. Имамо и групна дешавања, као што су друштвене игре, причаонице, музикотерапије, идемо у шетње, идемо на излете и ту је више људи укључено, сходно својим могућностима и потребама,“ објашњава Јелена Ђогић, радни терапеут у Дому за негу.

Изложбу чине мозаици аутора Јованке Кукли, Мире Зарић и Ханса Болварија, радови од папира у оригами техници коју прави Тибор Рац, уз помоћ Вере Гогић, потом, дела од глине аутора Атиле Пуц и дела рађена акварел техником, ауторке Каталин Такач, бивше кориснице Дома.