Мештани неасфалтираног дела Улице Партизанских база годинама муку муче са блатом и водом зими, а лети са прашином. Иако овде има око 40 домаћинстава, на сваких пар година добију туцаник, који потраје тек толико док у улицу не уђе неко теже возило, па све опет по старом. Из Месне заједнице Жељезничко насеље су свесни проблема и свако мало ову улицу стављају у приоритет за туцаник, али поручују да је потребно системско решење града.
Као површина месеца – тако изгледа никад неасфалтирани део Улице Партизанских база. А како изгледа живот и одлазак до аутобуске станице линије број 16 можда најбоље описује један од староседелаца, сада већ времешни Ђуро Беркеш: „Идеш у чизмама, онда их носиш у аутобус и исто тако се враћаш.”
И Душко Концулић који се овде доселио још 1995. године сведочи да је од тада па до данас – све исто, осим што се с времена на време поспе туцаник. Ништа боља није ни Улица Серво Михаља која води до Мајшанског моста, вели Душко, а која има метар ширине пропалог асфалта.
А док асфалт није ни у најави, туцаник стигне сваких пар година – последњи пут пре две и како каже један од становника Ђорђе Ивић, направи још већи проблем. Зато мештани траже трајно решење и пут којим могу да прођу и пешке и колима.
Није Партизанских база само проблем за оне који тамо станују, већ је фреквенција велика, будући да ка тим улицама гравитира велики број људи, по процени Милана Торбице који ту живи више деценија, сигурно око 2000 домаћинстава.
По речима Петра Дорословачког из Месне заједнице „Жељезничко насеље“ ова улица је само лица тог дела града, будући да чак 40 посто нема асфалт, иако су до центра Суботици удаљени око 2 километра. Све што им преостаје јесте да сваку од њих сваких пар година уврсте у приоритет за туцаник, што не решава проблем трајно.
И док чекају боља времена без блата и обавезних чизама, становници Партизанских база веле да очекују од надлежних да проблем примете, јер и они плаћају порез равноправно са осталим Суботичанима.
