Ученице В степена Средње медицинске школе, смера фризер, јуче су полагале практични део испита из естетике струке, у шминкерници Народног позоришта.
Похађањем највишег, В степена школовања за фризере у нашем граду, полазници стичу специјализацију унутар ове струке и постају квалификовани за рад у посебним условима, попут рада у филмској индустрији и позоришту. Испит из естетике струке претходно је захтевао детаљно теоријско знање о појави моде и развоју фризура кроз векове, а потом и њихову израду, прво у облику семинарског а затим и практичног рада. Шминкерница Народног позоришта јуче је била место спајања три епохе – двадесетих година, рококоа и ренесансног доба, које су ученице оживеле кроз своје моделе, фризуре, шминку и костиме.
Тимеа Басарић, ученица: „Изабрала сам двадесете године, после Првог светског рата, јер је то време које је донело јако пуно промена у моди и фризурама поготово када су жене у питању. Дошло је до скраћења сукњи и фризура. У моди је била боб фризура која се носила равно или стилизована Марселовим таласима који се праве прстима и чешљем.“
Сања Кунтић, ученица: „Бароко је врло необичан, носили су бродове на глави а одећа им је била поприлично кичаста. Никада нису излазили из својих кућа а да нису били дотерани у раскошне хаљине и велике фризуре, које су углавном носили богаташи – једино су они могли себи да приуште тај луксуз. Жене се нису облачиле саме, јер су испод подсукње и сукње имале чврсту конструкцију, попут кавеза, која је била болна за ношење али је визуелно сужавала струк и истицала груди.“
Биљана Трифковић, ученица: „Модел сам средила у ренесансно доба, код ког ми је најзанимљивија одећа, бисерни накит и фризуре које су се украшавале мрежицама и разним накитом. У то време највише се носила мушка обућа, која се од тканина дугих хаљина није ни видела. Зене су наносиле бледило на лице, а затим га истицале руменилом и црвеним ружем.“
Наставнице практичне наставе Медицинске школе, Чила Обрадовић Пек и Наталин Бугар, оцењивале су технику израђених фризура и начин на који је стајлинг усклађен са презентованом епохом, док је наставница ликовне културе и естетике струке, Јасмина Јованчић Видаковић била задужена за проверу теоријског знања. Испит из естетике струке, имало је утолико већи значај јер се одржавао управо на месту где се спајају историја, уметност и култура пређашњих векова.
