Инклузивно образовање је одлично решено законски, али се лоше спроводи у пракси, због чега се већина родитеља ипак одлучује да упише дете у специјалну школу. Локални савет родитеља Града Суботице због тога предлаже имплементацију такозваног „инклузивног разреда“ као међукорака у функционалнијем спровођењу инклузивног образовања.
Суботичанка Мирјана Еветовић и поред тога што је имала намеру да упише ћерку у масовну школу, ипак је одлучила да њено дете похађа специјалну. Како истиче, разлога за такву одлуку је било неколико– на првом месту наставници нису едуковани за рад са децом са сметњама у развоју, недоступан им је педагошки асистент, иако га закон гарантује, док предрасуде постоје чак и у специјалним школама, камоли у масовним.
Мирјана истиче да округлим столом желе да поруче да је постојеће инклузовно образовање у Србији нереално. Како истиче, намера Локалног савета родитеља није да никог прозива, већ да се сви удруже како би деца добила најбоље могуће образовање.
Управо са том намером, Локални савет родитеља предлаже формирање посебних, инклузивних одељења у масовним школа. Међутим, како објашњава координаторка округлог стола, Наташа Кустудић Николетић, у међувремену су схватили да тако нешто није могуће законски, због чега траже друга решења.
Инклузивно образовање у Србији је уведено 2009. године када је усвојен нови Закон о основама система образовања и васпитања по ком свако дете има право да похађа масовну школу са другом децом као и да добије подршку у виду индивидуалног плана и програма.
