Мештани насеља Кер више деценија муку муче са огромном дивљом депонијом која је настала на месту бивше циглане. Решење се не назире ни данас, будући да је готово читава парцела у приватном власништву.

Зими депонија, лети расадник амброзије и другог корова. То је слика у центру Кера, тик између прелепих кућа, нижих зграда и зеленила. Старији памте боље дане када је ту радила циглана, а они као деца имали простор за игру. Један од њих је Лазар Шад, који је разочаран што је тај простор деценијама запуштен.

„Можда сте приметили да се ту баца смеће, нико неће да почисти, штета је због амброзије и алергија за људе,“ каже Лазар.

И Весна Орчић ту живи читав живот и како каже, више се и не сећа откад је овако – вероватно више од 30 година.

„Лети је горе је овде бацају и угинуле свиње, кокошке и свашта и онда ужасно смрди. Знају чак оставити у кутијама мачиће и кучиће да угину, ужас,“ вели огорчено ова учитељица у пензији.

По речима надлежних, ова депонија је типичан пример комбиноване са доста грађевинског шута и нерешеним имовинско-правним односима. Како је имовина у приватном власништву чак пет пута већа него део који је у јавном, она се по Закону о управљању отпадом не сматра чак ни дивљом депонијом.

„Имамо власнике који више нису живи, један део је припадао бившим друштвеним предузећима, тако да је ситуација имовинско и катастарски компликована са становишта локалне самоуправе која без сагласности не може ништа да ради и која опет законски је ограничена на то да може да се бави само парцелама у јавној својини,“ објашњава шеф Службе за заштиту животн средине, Жика Рех.

Ипак оно што улива мало наде, јесу измене Закона о управљању отпадом који сада отпад од грађана и рушења препознаје као посебан ток отпада.

„Законом се предвиђа да Влада донесе подзаконски акт којим ће се детаљније уредити област управљања грађевинским отпадом што је битно из више аспеката: с једне стране он је битан ресурс који је високо рециклабилан,а с друге је и пракса показала да он у већини дивљих депонија има највећи удео,“ додаје Рех.

Оно шта локална самоуправа за сада може и што ради сваке године, јесте да се спречи њено даље ширење на околне њиве и атарске путеве, па је тако само током прошле године са те локације очишћено чак 500 тона грађевинског и кућног смећа.