Уочи обележавања 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату, ученици осмог разреда и наставници Основне школе „Матко Вуковић” још једном су показали колико је важно неговати традицију и сећати се прошлости.

У центру града, ученици ове основношколске образовне установе су организовали акцију продаје Наталијине рамонде, цвета који представља симбол Дана примирја, с циљем да прикупе средства за угрожену децу на Косову и Метохији.


- Небитно колико се новца сакупи, битно је да свако помогне колико може.

- Недељу дана уназад смо носили Наталијине рамонде, и правили смо их са наставницима. Ја сам допринела овој акцији тако што сам апеловала на што више својих другара да носе Наталијину рамонду.

- Овиме желимо да упознамо људе са Даном примирја и колико је битно заправо да тај датум обележавамо.


Ова акција део је ширег програма обележавања Дана примирја, а наставници су изузетно поносни на то што је обележавање историјског тренутка уједно и прилика за хуманост.


- Наша школа од 2012. године обележава Дан примирја, заправо од када је и проглашен као празник у Србији. Недавно смо добили позив да помогнемо Србима и онима који живе на Косову и Метохији, а који су угрожени. Радо смо се одазвали да учествујемо у овој акцији, а са прикупљеним прилогзима ћемо помоћи онима којима је помоћ неопходна. Ово је уједно и прилика да пред 11. новембар све позовемо на мир и на љубав, рекла нам је Катарина Божић Петронијевић, наставница историје.


Директорка ове образовне установе позвала је суграђане да се акцији одазову у што већем броју и покажу снагу заједништва.


- Уколико неко жели, а не зна где су просторије хуманитарне организације „Сви за Космет“, знају где је школа ”Матко Вуковић“ и могу да донесу прилог последње недеље новембра који ћемо ми заједно са припремљеним пакетићима, односно прибором и слаткишима дати Удружењу, рекла је за нашу телевизију Мирјана Стевановић, директорка ОШ ”Матко Вуковић“.


Продајом Наталијине рамонде, ученици и наставници спојили су историју, човечност, али и образовање, показујући да дух прошлости живи, чак и након више од једног века.