Сваки запослени који ради годину дана има право на минимум 20 дана годишњег одмора, каже Закон о раду, односно уколико ради мање, сразмерно томе. У Савезу самосталних синдиката Суботице наводе да немају пријава око овог радног права, а тамо где имају синдикалну организацију радници имају више дана – од 25 до 30, негде чак и 35 дана одмора. Поручују и да годишњи одмор мора да се искористи у току календарске године.
У већим компанијама и предузећима, нарочито у онима где су радници синдикално организованим проблема око коришћења годишњих одмора нема, док свуда имају више дана од законског минимума, каже председник Савеза самосталних синдиката Суботице, Иштван Хуђи. Оно где могу настати потешкоће, јесу мањи колективи.
„Трудимо се да помогнемо нашем чланству, али немамо озбиљнијих пријава око коришћења годишњих одмора. Проблеми се најчешће у малим фирмама од неколико радника, да ли су то мале продавнице и слично, тамо где је недостатак радника. У страним компанијама и нашим великим нема таквих ситуација – да неком није дозвољен годишњи одмор. Евентуално се дешава око оних дана који су преостали пре 30. јуна да не могу на време да их искористе, а видели сте да је прошле године здравственим радницима померено коришћење годишњих одмора. Годшњи одмор је веома битан, како за послодавце, тако и за запослене, који имају прилику да напуне батерије и пратимо ситуацију како бисмо могли да реагујемо,“ објашњава Хуђи.
Први део годишњег одморам, односно десет дана, по Закону о раду морају да се користе у комаду, док се остатак користи из два или три дела, у складу с договором између послодавца и запосленог. Суштина је да се пронађе компромисно решење око термина, а уколико се не пронађе, последњу реч има послодавац, прецизира Хуђи.
„Процес рада мора да функционише, радник се прилагођава послодавцу, а често и послодавац раднику, ако му је то битно. Мислим да компромисом долазимо до тога да немамо притужбе, можда неке усмене, али касније се пронађе заједнички језик. Ако се не пронађе решење, онда одлучује послодавац, који потписује решење, и који може и да одложи ваш годишњи, али не после 30. јуна,“ наводи наш саговорник.
Такође, Закон о раду каже да годишњи одмор мора да се искористи – не може да се поклони или да се плати. Исплаћује се само у случају када престане радни однос, било да добијете или дате отказ, а остану вам дани – тада и једино тада послодавац једино има право да вас исплати, јасан је наш саговорник.
