На салашу у близини Суботице, живи осмочлана породица Перић. Осим што живе у веома тешким условима, отац породице, Дејан Перић, већ двадесет година поред срца има гелер који је задобио као борац у бици на Кошарама током НАТО бомбардовања.
На пролеће ће бити тачно двадесет година од битке на Кошарама. Толико је година имао Суботичанин Дејан Перић када је као војник послат на југословенско-албанску границу. Тог кобног 11. маја, присећа се Дејан, у борби је задобио повреде левог плућног крила. Од тада му је крај срца остао гелер, што га, каже, повремено ноћу стеже и не да сну да му дође на очи.
Упркос тешким ноћима, овај четрдесетогодишњак, пронашао је мир на салашу надомак Суботице, са другом женом Иваном, а најпоноснији је истиче, на своју децу – Дејан их има чак осморо. Четворо из првог брака и четворо са Иваном, а најмлађа Божана има тек месец дана.
Ова велика породица живи одвећ скромно – након рата, због здравља Дејан није могао да издржи посао који је имао у једном комуналном предузећу, па од тада ради шта стигне и колико може. Прима инвалиднину од непуних 6000 динара, док Ивана због деце не ради. На мало земље посаде житарице које продају, и сналазе се, кажу, како умеју.
Планова је много, али средстава премало. Најпре би, кажу, желели да уведу централно грејање и да кућу мало среде. Дејан мора да провери и здравствено стање, јер, наводи, чак 17 година не зна да ли је гелер још увек где је био, а плаши га да се не помери. Због чега тада није оперисан, ни данас не зна. Помажу им многи –прве комшије, браћа и сестре, ратни војни инвалиди…
