Где су Буњевци били 1918, а где су данас?

Пре тачно сто година, Буњевци су учествовали на Великој народној скупштини и подржали одлуку да се Војводина припоји Србији. Каква је историја и положај Буњаваца током једног века у неколико држава које су у међувремену настале и нестале, и где су они данас, 2018. године? Ово су само нека од питања на које су покушали да одговоре представници буњевачке заједнице на округлом столу који је одржан у Буњевачкој матици.

Где су Буњевци били 1918. године, да ли су тада донели праву одлуку и где су данас, стотину година касније? За председницу Буњевачког националног савета, Сузану Кујунџић Остојић, то је био преломни тренутак, а време је показало да је одлука била добра. Иако су као заједница до данас преживели мноштво ломова, успели су да сачувају аутохтоност, на чему ће, каже, инстистирати и убудуће.

Професор Александар Раич, који је проучавао одлуке Велике народне скупштине, истиче да је тај документ значајан за Буњевце, будући да представља сведочанство из ког се јасно види да су добили третман као и остали народи, и захваљујући ком су до данас опстали.

Ипак, да су Буњевци били недовољно политички организовани, и пре једног века, али и данас, сматра Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца, који истиче да је сваки покушај политичког организовања пратило разједињавање, што је умногоме утицало на оставривање интереса.

Дан Велике народне скупштине, који је један од четири национална празника буњевачке заједнице у Србији, ове године биће обележен два дана раније, 23. новембра, свечаном акдемијом у Градској кући.