Регионална депонија део је пилот пројекта захваљујући ком ће бити засађено 14.000 стабала брзорастуће врбе и арунде које ће производити биомасу. Ово дрвеће ће природним путем компостирати муљ са пречистача који ће се даље користити за третирање дивљих депонија, а како истиче в.д. директора Регионалне депоније, Глигор Гелерт, они су први који ће користити ту технологију у Србији.
Председник Скупштине града и народни посланик, др Балинт Пастор, похвалио је то што је Регионална депонија увек прва у Србији због тога заштита животне средине добија све више на значају, самим тим и експериментални пројекти попут овог.
Енергетске врбе ће бити посађене у наредна два дана на површини од око једног хектара, а надлежни очекују да ће производити биомасу већ за две до три године.
