После Другог светског рата становништво немачког порекла напустило је Бајмок, а на њихово место се доселило више од 2.300 нових колониста. То су углавном били Срби из Лике и то из околине Дрежнице, чије су куће биле уништене у Другом светском рату и који су били принуђени да мигрирају у Војводину. Успомену на завичај и порекло, Дрежничани чувају и дан данас тако што се једном годишње окупе.

Наталија Трбовић Тољагић је професорка српског језика и књижевности, и сама је потомак досељеника из Дрежнице, а чланица је и Матице Дрежничке, која сваке године издаје годишњак и организује скуп Дрежничана.

- Матица Дрежничка је удружење ентузијаста која покушава да сачува сећања на време које је прошло, али ето, због нас и због оваквих ствари које се дешавају данас у Основној школи „Вук Караџић“, ипак ћемо сачувати нешто од заборава, то нам је измађу осталог и циљ.

На скуп су стигли и гости из Загреба. Историчарка уметности др Сања Хорватинчић је са својом екипом дошла са циљем да представи пројекат „Баштина одоздо – Дрежница: Трагови и сјећања 1941 — 1945“. То је међународни интердисциплинарни истраживачки пројекат усмерен на савремену историју дрежничког краја.

- Дуго смо у контакту и пратимо активности Дрежничана у Бајмоку, и било нам је изузетно важно и изузетно част да представимо наша истражвања о Дрежници и овој зајендици. Да од њих научимо још нешто, да снимамо сећања из другог светског рата, и заправо да разменимо знање, спознаје о сећању на тај завичај.

Душан Радуловић води фејсбук-страницу „Бајмок Дрежница“, коју је основао са чувеним карикатуристом Миленком Косановић, а са циљем да на тај начин окупе све људе са свих страна света који имају дрежничко порекло.

- На тај начин смо успели да окупимо неколико хиљада пратилаца од којих свакодневно добијамо информације о њиховом пореклу у виду документације, фотографија, и на тај начин чувамо ту своју популацију од заборава.

После Другог светског рата Дрежница јејош увек имала око шест хиљада становника. Данас је она свет који нестаје и тренутно тамо живи између 200 и 300 становника. Сталне сеобе и потрага за бољим животом допринели су да се тај крај опустоши, а највише некадашњих Дрежничана нашло је свој дом управо у Бајмоку.