Суграђанин Тихомир Тиквицки поседује богату збирку антиквитета и старих ствари, међу којима су фигуре, униформе, сатови, али и други предмети од ведности. Наша екипа искористила је прилику да завири и забележи ,за колекционаре, али и све љубитеље старина, право царство експоната прошлости.

Иако наизглед обична, кућа нашег суграђанина Тихомира Тиквицког крије право благо. У њој се налази прегршт антиквитета, старина, од којих поједини сежу, како он верује, чак из 18.века. Ђачка књижица из 1938. године, плакета из 1934. грамофон, старински намештај, фигуре, али и многи други предмети чине богату колекцију нашег саговорника, а која се ево већ десету годину по реду гради успешно. Ипак, Тихомирова прича почела је са прављењем и рестаурацијом сељачких кола, те су она, његова „прва љубав”. Кроз године и околности, живот га је усмерио и на прикупљање и продају антиквитета и старинских предмета.

-Почео сам од сељачких кола, па пре 25 година, урадио сам 250, 300 за украс од тога је почело. Сељачка кола, трагачи, колевке. Пре десет година прешао сам на ситне ствари, сељачких кола било је све мање и нисам се покајао. Све ово што сте видели прикупљрно је за десет година, правило је да платиш више него други, нема треће солуције.

Аустријски хармонијум са позлаћеним словима, је уједно и најстарији предмет који поседује. Посебно интересантан је и рингишпил који се налази у дворишту нашег саговорника, а датира чак из 1960.године. У колекцији се налазе и униформе, таблице, лампе, гумене фигуре, али и многи други предмети. Како објашњава Тихомир, нема неких одређено ретких примерака, али има свега.

-Има ту од фигура, таблица, војних ствари, звона, има их преко 100, старе боце, фењери. Тамо сте могли видети преко 200 лампи порцуланских.

Многи колекционари, али и љубитељи старина куповали су предмете код Тихомира, а неретко су и благом овог колекционара опремљени и многи угоститељски објекти, али и приватни домови. Када је реч о продаји, то обично иде путем препоруке или преко познанстава.

-Ја од овог живим, радио сам на пијаци пет година. Када сам већ имао довољно робе, питао сам људе да ли их интересују старине и тако је кренуло.

С обзиром да је прича почела од сељачких кола, како каже наш саговорник за крај, време је да и себи уреди једна. Кроз ових пар деценија било их је много, али једна за сопствену душу, то је следећи пројекат.