Основна школа „Вук Караџић“ из Бајмока је ове недеље угостила ученике из Румуније, који су у нашу земљу стигли у оквиру Ерасмус плус програма.

Школа је угостила ђаке и наставнике из румунског села Балш. Из образовне установе Лицеул Технологиц стигло је десетак ученика са наставницима, који су ову недељу провели са новим другарима из Бајмока.

Ницолае Емма Мариа: „Ово ми је први пут да сам у Србији, сви градови су овде предивни, чисти, јако ми се свиђа. Грађевине су фантастичне. Били смо и у Суботици, видели Катедралу, одушевљена сам.”

Иордацхе Стефаниа Даниела: „Бајмок је предивно место, врло је сличан нашем граду, много ми се свиђа.”

Преда Флорин Марцо Фабиан: „Дошао сам са много пријатеља, а овде су људи јако дружељубиви. Бајмок је предиван градић, има много тога да се види. Не знам шта да кажем више, не могу речима дочарати како ми је.”

Иако не говоре истим језиком, то није била препрека да се споразумевају, и брзо се спријатеље.

Вељко Крстић: „Са школарцима из Румуније смо се спријатељили, разумели смо се, дружили смо се, мени је било лепо, не знам да ли је и њима, али мислим да смо се лепо провели.”

Милош Милошевић: „Разгледали смо папагаје, посетили винарију „Клиноцки“, обилазили наше две цркве у Бајмоку, упознали смо их са нашом школом, и то би било то отприлике.”

Филип Радуловић: „Било је занимљиво. Иако су дошли из друге земље, успели смо да се споразумемо са њима, и да се сви лепо дружимо.”

Лана Милетић: „Јако су добри сви, јако су добри пријатељи, знају да се нашале, иако причамо енглески, споразумевамо се, тако да сам стекла нове пријатеље.”

Школарци из Румуније су стигли у Бајмок захваљујући Еразмус плус пројекту, а ову школу су изабрали због ранијих онлајн консултација са наставницом Андреом Беседеш Нађ. Пошто су се у виртуелном свету већ познавали, наставници су одлучили да је време да се и они, али и ђаци упознају и лично.

- На почетку кад смо звали наше ученике, нико није хтео да учествује, сад имамо 63 пријављених ученика и оне који негодују јер не могу да учествују. Схватили су да језичка баријера заправо и није баријера. Енглески је сад већ свачији језик, ако не знаш, неко ће ти помоћи. Е, сад већ сви хоће да учествују, и то не само они најбољи ученици, него и они што баш не воле школу, али у оваквим активностима се осећају сигурно и сад показују колико су заправо вредни – каже наставница.

Школа „Вук Караџић“ наставља са међународним пројектима и у будућности.