У свету се данас обележава Дан штедње, установљен 31. октобра 1924. године на 1. Међународном конгресу штедионица у Милану. 29 земаља, које су биле учеснице конгреса, желеле су на тај начин да истаку вредност штедње како за појединца тако и за свеукупни економски напредак.

Према подацима независног истраживања из 2016. године, како преноси Блиц, само 28 одсто грађана Србије би било у могућности да покрије непредвиђен неопходан трошак од 200 евра, 37 одсто грађана морало би нешто да прода или да позајми новац, док 26 одсто грађана тврди да ни на који начин не би могло да обезбеди ту суму. Ови подаци говоре да више од две трећине становништва наше земље не штеди уопште, док с друге стране, постоји један мањи део становништва који располаже значајним новчаним сумама за „црне дане“. Када су у питању наши суграђани, мишљења око штедње су подељена.

Према речима стручњака, штедња грађана је изузетно значајна — око 63,5 одсто укупне штедње отпада на штедњу становништва, док се преостали проценти односе  на штедњу других институција. Према подацима Народне банке Србије,  наши грађани се, упркос ниским каматним стопама,  радије одлучују за штедњу у девизама, иако је штедња у домаћој валути исплативија.

„Грађани се више опредељују да штеде у девизама, према подацима Народне банке Србије, чак 85 одсто депозита грађана је у девизама, а неких 14,6 одсто отпада на штедњу у динарима. То је парадоксално, јер када се погледају реални подаци штедња у динарима је исплативија – због већих каматних стопа, због пореских олакшица и због релативно стабилне стопе инфлације. Међутим, становништво се ипак у већини случајева одлучује за штедњу у девизама,“ објашњава проф. др Нада Миленковић, Економски факултет Суботица и додаје: „Претпоставља се да је разлог томе неповерење у динар и страх да ће се обезвредити средства која су положена у банкама, због тога се више опредељују за штедњу у девизама.“

Подаци НБС показују да је, у односу на прошлу годину,  у 2017.  порасла краткорочна, а смањила се дугорочна штедња грађана, управо због пада каматних стопа. Укупна штедња становништва у Србији у овој години, порасла је у првом, а опала у другом кварталу, док се због месеца штедње, очекује да ће у наредном периоду опет ићи узлазном путањом.