Иако је приметан пад занимања деце за трогодишње профиле, у Хемијско – технолошкој школи на смеру пекар – све је пуно. Деца осим праксе у компанијама, занат „пеку“ и у школској пекари, а по завршетку школовања чека их оно што у Србији ретко кога чека – сигуран и веома добро плаћен посао.

Да сам пекар који ноћу ради, каже стари хит Бјелог дугмета. Ови ђаци одлучили су да им управо пекар буде животни позив. У радионици Хемијско – технолошке школе вредне руке будућих мајстора сваког дана направе око 1000 ужина и не снабдевају само кантину своје школе, већ и суседне, Политехничке школе. Албион Мартинај упија знање и већ у јуну следеће године и званично ће имати диплому пекара. Каже да се за овај позив одлучио, јер наставља породичну традицију.

„Учили смо како да месимо, како да правимо кифле, переце, плетенице. Кад завршим школу, моћи ћу да радим код родитеља,“ каже Албион.

Албионов годину дана млађи колега, Вања Лилиом, за сада уме да направи пицу и панцероти, а већ је побрао све похвале колега и породице.

„Планирам да се запослим у некој већој пекари, где је већа зарада. Свиђа ми се посао, највише јер упознајем друге људе,“ додаје Вања.

Радионица у којој будући пекари „пеку“ занат, опремљена је професионалним машинама, а ту је и једна нова – линија за производњу и сушење теста. Ученици заједно са професорком заједно испробавају машину и различите рецептуре, а када добију тесто задовољавајућег квалитета – пласираће га на тржиште.

„Сама сушница је изузетно великих могућности и ово је намењено како пекарима, тако и прехрамбеним техничарима. Ученици могу да стекну вештине за производњу теста, али и за производњу сушеног зачина, сушеног воћа и поврћа. Могућности су огромне и јако смо срећни што имамо прилику да нашим ђацима понудимо управу ту шансу, да сутра крену са производњом кад заврше ову школу, можда и самостално,“ објашњава Данијела Мутабџија, професорка разредне наставе.

Према речима директора Хемијско – технолошке школе, Николе Матковића, ова школа се труди да својим ђацима обезбеди што боља знања и вештине. Осим праксе у компанијама, ученици у самој школи раде у пекари која је потпуно опремљена.

„Са овом нашом пекаром желимо да ојачамо сопствене снаге и да ученици и у оквиру сопствене школе, нека знања која можда не могу да стекну у тим фирмама, управо стекну у школи. У једном делу пекаре, ученици уз надзор професора уче како да произведу пецива,“ напомиње Матковић.

Судећи према упису, овај образовни профил веома је популаран – свих 15 места одмах се попуни. Међутим, потребе суботичке привреде далеко су веће, па се ова школа нада да ће Министарство просвете одобрити упис још једног одељења следеће године. Све у свему, двојица младих пекара с почетка наше приче, Албион и Вања, посао неће чекати, већ ће посао чекати њих.