Широм света данас се обележава Међународни дан жена. Колико је још потребно урадити да би се у Србији остварила потпуна равноправност жена у породици, на послу, у јавном животу? И где су данас жене у односу на период од пре 70 година, када су добиле право гласа?
Међународни дан жена је празник победе за изједначавање економских, социјалних и политичких права жена и мушкараца. Да ли борба за равноправност полова и данас траје? Мишљења наших суграђана су подељена: док једни кажу да су жене у потпуности равноправне, други кажу – још увек нису.
Из Удружења грађана „Солидарност“ и „Центар Тито“ поручују: равноправности полова нема, док траје овакво социјално раслојавање, које сматрају, погађа највише жене. Значајни резултати постигнути у време СФРЈ на изједначавању жена са мушкарцима, у последње две деценије су уназађени, зато, додају, борба и данас треба да траје, и то не само 8. марта, већ целе године.
Подсећају и на и чињеницу да су жене и даље мање плаћене у односу на мушкарце.
Да 8. март треба да буде много више од једног каранфила или вечере, сматра и Ђенђи Селеши, чланица Савета за равноправност полова у Покрајини. И данас су, каже, присутни разни облици дискриминације према женама, најизраженији приликом запошљавања, иако то Закон стриктно забрањује.
Међународни дан жена, 8. март установљен је у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године и њујоршки марш више од 15.000 жена које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа. То је била прекретница, којој данас можемо да захвалимо за све оно што је било незамисливо за наше баке и прабаке: да се образујемо, радимо, наслеђујемо имовину, бирамо и будемо биране.
