Фрањевачка резиденција Светог Миховила у Суботици ове године обележава 300 година од оснивања. Централна прослава јубилеја – научни скуп, у организацији Фрањевачког самостана, Градског музеја, Хрватског документацијско-истраживачког центра и Завода за културу војвођанских Хрвата, одржан је данас у Пасторалном центру „Аугустинианум“. Програм је завршен свечаном двојезичном литургијском прославом у Фрањевачкој цркви.
Научни скуп на тему 300. годишњице Фрањевачке резиденције окупио је десетак предавача из Србије, Хрватске и Мађарске. Развијање фрањевачке редовничке породице у резиденцији, епидемија куге, фрањевачки комплекс, најстарије суботичке матице, допринос фрањеваца развијању музичке културе, њихова улога у школству – само су неке од тема које су се нашле на међународном научном скупу. Др Роберт Скендеровић, професор на Хрватском инситуту за повијест у Загребу, одржао је предавање о друштвено-политичким и црквеним приликама које су обележиле прву половину 18. века, када је фрањевачка резиденција основана.
Улога фрањеваца у нашем граду, у то време била је и више него значајна, са посебним нагласком на школство.
Фрањевачки самостан и данас је један од културних и духовних центара нашег града, а тренутно броји тројицу браће. Њихово деловање огледа се кроз свакодневне свете мисе, на хрватском и мађарском језику, молитвене сусрете, рад са младима и брачним паровима. Осим тога, отворени су за сарадњу са другим верским заједницама, која се види кроз пројекат „Бог и деца Абрахамова“.
