Како би евоцирали успомене, али и подсетили суботичку јавност на значај Хемијске индустрије „Зорка“, група бивших радника окупила први пут након затварања фабрике, а повод је била годишњица – 120 година од оснивања „Клотилда“, касније „Зорке“.

Антал Фодор провео је читав радни век у „Зорци“ – пуних 40 година на позицији молера и фарбара. Како каже, још као дете је рекао родитељима да ће бити „Зоркаш“. Данас, са пуно бола и сете сваког дана гледа у рушевине и остатке фабрике која је значила живот за овај део града.

„То је један велики бол, као да неко изгуби некога, ја сам изгубио Зорку. Ја сам ту на 150 метара удаљености, ту сам рођен, ту живим и верујте ми и кад се радило прво ми је било да погледам да ли димњак дими и онда сам био поносан. Ни дан данас не могу да схватим да једна хемијска индустрија да може да се овако упропасти,“ вели Антал.

Да је у „Зорци“ владало заједништво и да је свако био поносан што је део колектива, дрхтавим гласом потврђује и Стипан Матковић чији радни стаж од 36 година то и потврђује.

„Била је добра плата, али није било невоље да се људи не слажу, као сад. Сад је битно ко је које нације и боје, тога овде није било, сви су били примљени као браћа,“ надовезује се Стипан.

Фабрика ђубрива основана је 15. априла 1904. године, а погоне је дефинитивно затворила 2006. године, када је 600 људи завршило на бироу за незапослене. Организатори истичу да ће се убудуће окупљати једном годишње и како би подсетили јавност на

„У ствари суштина је та, да је све од 1904. године све до краја, ови људи су чинили Зорку, они су били мотор. Увозили смо технологију из Француске, Холандије, Немачке. Наши инжењери, ливци, бравари, електричариза годину две су савладали за извоз. Овде смо се нашли да кажемо да Србија данас нема ђубрива. Треба да има своје фабрике да би била самостална. Зорка нам је у срцу и мислима,“ поручио је Миклош Олајош Нађ из Удружења грађана „Солидарност“, такође бивши „Зоркаш“.

У најбољим годинама, у „Зорци“ је радило 1700 људи а годишње се производило 500.000 тона ђубрива. Како подсећају некадашњи радници, није „Зорка“ помогла само развој Суботице, већ и читаве бивше Југославије, кроз улагање у одмаралишта у Крку, изградњу луке у Копру, у Сплиту, као и у Бару.