Како би буњевачки језик постао службени, потребна је промена Статута Града, а Национални савет Буњеваца планира да се ангажује на том пољу, поручено је на научној трибини „Значај матерњег језика и мањинских језика“.
Буњевачки језик коначно је достигао онај ниво који треба да има, истакла је председница Националног савета Буњеваца, др Сузана Кујунџић Остојић, а у току је његово увођење као службеног у шест територијалних јединица на нивоу Суботице. Даљи план је промена Статута Града, како би буњевачки постао службени језик.
Изучавањем буњевачког као микро језика, протеклих неколико година бавио се професор Мартин Хенцелман из Немачке, који каже да Буњевци немају државу, али имају књижевност и раде на стандардизацији, што су најважнији критеријуми при класификацији микро језика. Буњевачки одликује и мали број говорника, а припада штокавском наречју, додаје професор.
Студенти славистике на Филолошком факултету у Београду, такође су имали прилике да чују више о буњевачком као микро језику, захваљујући предавању професора Хенцелмана, додао је управник ове катедре, Далибор Соколовић. У лингвистичком смислу, за даљи развој језика потребна је критична маса.
Трибину су организовали Буњевачки едукативни и истраживачки центар „Амброзије Шарчевић“ и установа културе „Центар за културу Буњеваца“.
