Наш суграђанин Фрањо Мачковић има необичан хоби – читав живот, аматерски се бави вајањем. Међутим, када је отишао у пензију пре осам година, најзад је пронашао довољно времена да живот посвети ономе што највише воли – изливању огромних статуа од бетона.
Не, ово није рушевина из времена античке Грчке, а није ни музеј на отвореном. Ово је врт Фрање Мачковића, који се из хобија бави вајањем. Иако га је живот одвео другим путем, па је радни век провео као професионални возач, љубав према овој уметности гајио је, како нам је рекао још одмалена.
Први рад самоуког Фрање, датира још из 1978. године, када је решио да овековечи свог оца, а након тога и мајку са бебом у наручју, јер су били многочлана породица – чак 15 деце.
Фрањин уметнички развој нагло креће узлазном путањом, одласком у пензију пре осам година. Како би прославио, Фрањо је са супругом отпутовао у Грчку, и од тада је ова земља непресушни извор инспирације. Укупно 18 статуа краси Фрањино двориште, а по величини издваја се Микеланђелов Давид, који је висок чак пет метара.
Овековечио је Фрањо и себе, као и своју жену Аранку у лику грчке богиње. Друштву грчких богова придружио је и тамбураша Јанику Балажа, који је како каже, ту да свира божанском друштву. Сада израђује постоље за Сократа, за ког је калуп већ спреман. Најпоноснији је ипак на први рад, али и на последњи – Матију Корвина ког је израдио по поруџбини и који однедавно краси истоимену улицу.
