Некадашњи комплекс Хемијске индустрије „Зорка“ стоји девастиран и обрастао у коров пуних 12 година. Тако изгледа и једна трећина земљишта која припада Граду још од 2015. године, а где је по урбанистичким плановима планирана радна зона мале привреде и занатства. Из локалне самоуправе поручују да је у току велики пројекат који ће тачно утврдити загађење, након чега ће се трагати за могућим решењима.
Коров докле год сеже поглед, арматура, бетон, ђубре… То је све што је остало од некадашњег гиганта који је у златним годинама запошљавао две хиљаде људи. Аница Тонковић која станује две улице од бивше фабрке „Зорка“ разочарана је што је све запуштено. То је, како поручује, ругло с којим треба нешто урадити.
Није комплекс бивше Зорке само физички уништен, већ је земљиште са сигурношћу контаминирано тешким металима, будући да је на овом месту више од сто година радила тешка хемијска индустрија у време када се о заштити животне средине није водило рачуна.
Управо је тачна количина и дубина загађења кључна да би се уопште размишљало о привођењу намени овог земљишта, објашњавају у локалној самоурави. Истраживања загађења рађена су у три наврата, али су она била на нивоу прелиминарних, а по први пут се сада ради једно свеобухватно које ће коначно дати одговоре.
Тек када Град буде имао резултате у рукама, тада ће моћи да се сагледају најбоље и најодрживије опције за то подручје, прецизирају надлежни.
И док се трага за могућим решењима историјског загађења које су нам претходне генерације оставиле у наслеђе, испоставило се да је тај простор погодан и за нову врсту загађења – дивље депоније. Град је током четири године чак два пута платио чишћење смећа које су несавесни грађани тамо депоновали.
