И ове године Празник рада у нашем граду проћи ће без радничких протеста за већа права, а грађани ће нерадне дане прославити традиционално по излетиштима. У Београду ће бити организован синдикални протест како би скренула пажња на горуће проблеме радника у Србији, а из Савеза самосталних синдиката Суботице поручују да борба траје свих 365 дана у години и позивају, посебно младе, да им се прикључе.
Да плате устану, а млади остану – парола је под којом се у оквиру секције младих у Синдикату боре за оно што су, како истичу, највећи проблеми данашњице – ниске зараде, које за последицу имају велик одлив радне снаге у иностранство.
Да је висина зарада и даље главни проблем, слажу се и старији синдикалисти. Председник Савеза самосталних синдиката Суботице, Иштван Хуђи, наводи да иако у Суботици има посла, плате не могу да парирају онима које исте компаније дају у другим државама, због чега је борба за бољи положај свакодневна, а не само Првог маја.
Иако у нашем граду још од времена приватизације није било радничких протеста, први су боље услове рада тражили графичари још крајем 19. века, подсећа Ђула Дитрих из Архива Дитрих. Наводи да су се управо графичари први организовали јер су били писмени, а касније, нарочито између два рата првомајске демострације и зборови су редовно одржавани, будући да су радници били у веома тешком положају.
Иако је Празник рада с годинама и бољим положајем радника масовно прерастао у празник нерада, наши саговорници подсећају на значај Првог маја који се обележава у знак сећања и у знак солидарности са чикашким радницима који су први пут оргабнозовано давне 1886. године тражили чувене „три осмице“.
