Уколико сте ових дана прошетали поред Палићког или Крвавог језера могли сте да приметите две необичне појаве – белу пену и густ зелени слој алги на површини воде. Према речима стручњака, то је за овако нарушен еко – систем нормална појава у ово доба године. Модро – зелене алге, чија је концентрација преко 90 одсто, одговорне су за лошији изглед и стање воде, јер одумиру са доласком хладнијег времена. 

На изливу из Крвавог језера у канал Палић – Лудаш  велика количина беле пене. Није реч о детерџенту, иако на први поглед тако изгледа. У питању су модро – зелене алге, тачније  беланчевине из алги које се услед турбуленција при паду воде из Крвавог језера у канал претварају у ову пену, објашњавају стручњаци. Пре неколико година пена је достизала висину и од 1,5 метар, док је ове године има знатно мање, како се и концентрација алги смањује.

„Алге сада полако одумиру, а свака ћелија алге садржи и беланчевине. Турбуленције истуку те беланчевине из ћелија алге и то је буквално исто тако како ви у својој кухињи када правите колач – тучете беланце из кокошијег јаја. Исти процес се овде дешава. То се у јесењем периоду дешава сваке године, јави се и у ИВ сектору, када су јачи ветрови и таласи“ каже Мишел Роман, саветник за санацију језера Палић и Лудаш.

Када је ветровито, пена се ствара и у Палићком језеру, а са престанком ветра, пену смењује зелени слој попут спанаћа који плива по површини воде. Дан је краћи, време хладније и алге се боре за живот.   

„Унутар тог слоја веома често видимо бабушке како пливају, па ме људи зову и кажу како се дешава помор рибе, и како се рибе боре за кисеоник. Међутим, ситуација са кисеоником је нешто сложенија. Преко дана, алге врше фотосинтезу, значи оне производе кисеоник и преко дана уопште немамо проблема са кисеоником. Током ноћи, када нема светлости и алге не врше фотосинтезу, дешавају се процеси разграње који потроше кисеоник,“ напомиње Роман.

Према речима Мишела Романа, ризик за помор рибе сада је веома мали. Он постоји и постојаће, докле год су еко – системи језера овако поремећени. Међутим, бабушке, које су се у језеру толико намножиле да су међу најодгворнијим за овакво стање воде, изузетно су отпорне грабљивице, које могу да преживе и са врло мало кисеоника.