Становници Љермонтове и околних улица, већ две године воде борбу са азилом за псе, који је смештен међу бројним кућама. Лавеж и непријатан мирис, постали су свакодневница становника дела МЗ Макова седмица, а како истичу најтеже је у глуво доба ноћи када крене хорско лајање. Мештани су потписали петицију да се проблем реши, и верују да је право на њиховој страни.

Живорада Дикосавића само жичана ограда дели од азила са више од 60 паса. Више од две године води приватну парницу да се азил измести ван града, како би могао да води нормалан живот. Међутим та борба за сада није дала резултате.

„Пси стално лају. Ја сам све јавио мом адвокату и он је кренуо у процедуру сређивања папира да би пресудили у нашу корист. Писао је надлежнима у Београду, међутим добили смо одговор да азил није регистрован. И након два месеца тај одговор нам је потврђен али након свега задњи одговор је био да је азил некако легализован и да их не можемо преместити. Стога морао сам да напустим ту парницу.“ рекао је Живорад Дикосавић, становник Љермонтове улице

Поред Живорада и Јосипу Писанићу свакодневница је постала незамислива. Двадесет година становник је Љермонтове улице где је основао породицу и пронашао свој мир, а данас не може ни кафу да попије у сопственом дворишту од несносног смрада и буке која допире из азила.

„Имам велики проблем, ноћу не можемо да спавамо. Ја сам на све прозоре ставио стиродор да би ублажио буку. Непријатно је сваки дан јер се смрад шири послеподне и предвече када смо сви кући. Моје дете од 12 година ноћима не спава јер га је пробудио лавеж паса. Ми заиста немамо ништа против ни паса ни власника, али је проблем место где се држе ови пси.“ објашњава Јосип Писанић, становник Љермонтове улице

Руководство Месне заједнице Макова седмица у потпуности је упознато са мором својих комшија. Потписану петицију становника Љермонтове улице предали су локалној самоуправи и очекују да се настали проблем реши.

„Писана је петиција за овај азил у Љермонтовој и ми смо то проследили Граду. Одговор нисмо добили, али смо били позвани на разговор у Градску кућу на тему овог азила и азила у Титоградској. У Граду нису упознати са азилом у Љермонтовој али ће се позабавити тиме. Све што можемо учинити и добити то можемо само са градским оцима јер они располажу са информацијама да ли азил има или нема дозволе. Ми као скупштина МЗ нисмо добили одговор да ли азил добио легализацију или не. Ми знамо за проблеме, иначе ја и живим у овој улици и исто тако чујем те псе, а насеље је урбанизовано. Не знам да ли имају право да држе псе овде, али знам ми сви волимо животиње и не смета ми да неко има два три пса у дворишту али 60 је превише.“ изјавио је Мирсад Налић, председник савета МЗ Макова седмица

Судбина азила и становника Љермонтове улице са околином и даље се налази у магли. По добијеним информацијама, тај део Макове седмице је према урбанистичком плану намењен за стамбене објекте и пословне просторе, па се намеће питање, да ли и на који начин се може добити дозвола за изградњу азила. За угрожене становника, та чињеница у овом случају може бити сламка спаса.