Око 14 одсто површине у Суботици и околини је под заштићеним подручјем односно појасом, и ту живе неке од ретких и аутохтоних врста овог поднебље попут шафрањике, слепог кучета, текунице, те поједине врсте перунике, али и друге. Поводом Светског дана биодиверзитета стручњаци подсећају на важност његовог очувања, те истичу значај мера које се активно спороводе.
Јавно предузеће „Палић Лудаш” управља са пет заштићених подручја у региону и то Специјални резерват природе „Лудашко језеро”, предео изузетних одлика „Суботичка пешчара”, Специјални резерват природе „Селевењске пустаре”, Парк природе „Палић” и Споменик природе „Стабла храста лужњака на Палићу”. Наш биогеографски положај веома је интересантан, налазимо се на граници Суботичко-хоргошке пешчаре, те бачких лесних заравни, у том смислу велики је диверзитет биљака, животиња, гљива, објашњава руководилац Сектора за заштиту природе ЈП „Палић Лудаш”, Сандра Чокић Рех.
С обзиром на специфичност подручја, постоји низ пројеката којима се спроводи његово очување, како самог станишта, тако и врста. У зависности од локације, спроводе се активне мере заштите. На Суботичкој пешчари ради се на очувању шафрањике, станишта слепог кучета и других врста, постављају се вештачка гнезда за поједине врсте птица, док се на Селевењској пустари ради на очувању биљних и животињских врста, попут орхидеја, перунике и других. Одређене мере спроводе се и у резервату природе Лудашко језеро.
Активно спровођење мера веома је значајно, јер је биодиверзитет у нашем региону угрожен, како због тог граничног дела, али и људског фактора. Такође, проблем на целој планети, присутан је и код нас, а то је проблем са водом, наше подземне воде доста су се повукле, што утиче и на губитак станишта, истиче наша саговорница. Тим поводом важно је споменути и заштитни појас Палић – Лудаш , који је изузетно значајан за биодиверзитет, а који је добар пример резултата спровођења активних мрежа, каже Чокић Рех.
