Великогоспојински сусрет чланова Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана и ове године уприличен је у пријатном амбијенту Завичајног музеја „Главашева кућа“ у Новом Бечеју. Као и ранијих година, била је ово прилика, пре свега, да се промовише нови Летопис Новог Бечеја за 2023. годину, који је према традицији саставио локални хорничар Стеван Давидовић. Присутни су, такође, имали прилику да уживају у новој колекцији етно хаљина Удружења за неговање традиције „Извор“ из Књажевца које предводи Љиљана Михајловић, али и да дегустирају вина са Бисерног острва, винарије Флеур Д’Орангер.
„Основи циљ Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана јесте неговање културе, обичаја и очување сећања на протекла времена. Зато годинама имамо Летопис Новог Бечеја који уређује Стеван Давидовић који на фин начин сажме све оно најважније што се десило током годину дана и на тај начин то постаје трајни запис једне вароши. Ја сам овде, иначе, у двострукој улози, као директор ТО општине Нови Бечеј којој припада на управљање Завичајни музеј „Главашева кућа“ где се и организују сусрети, али сам и члан Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана већ дуги низ година. На то сам поносан, у Новом Бечеју сам рођен, ту сам одрастао, оженио се, данас ту имам, хвала Богу и унука, а једног дана овде ћу и умрети и бити сахрањен, у нашој породичној гробници, једноставно тај неки траг мог постојања увек ће бити везан за Нови Бечеј”, истакао је овом приликом Саша Дујин, директор ТО општине Нови Бечеј.
Сарадња Књажевца и Новог Бечеја као братских градова увек је била на високом нивоу, каже Љиљана Михајловић: „Нови Бечеј је нешто посебно. Заиста ми је част што сам почасни члан Завичјаног клуба, али ми смо и братски градови и иако нам се културе мало разликују, ипак мислим да је у томе драж, односно суштина. Чини ми се да већ 15 година долазим у Нови Бечеј и сваког пута се неки нови људи придруже том мом пријатељству. Та цена нема вредност, јер суштина је у људима. Поента је у пријатељству и у познавању других људи, других култура. То је заиста нешто посебно, првенствено за мене као председницу једног удружења које се бави културним наслеђем и очувањем култура свих народа, наравно и наше културе. Што се тиче изложбе хаљина, ми ове године славимо 20 година рада и постојања удружења, тако да за децембар спемамо нову колекцију. Део те колекције је већ урађен и овом приликом Новобечејци су имали шансу да то и виде. Хаљине су постале бренд и у земљи и ван ње, носе је престижни људи у свету и мени је посебно драго што се на овај начин, кроз културу представља наша земља. Наравно, част је када то носе неки људи који су значајни у послу који обављају, као што су инжењери, лекари, познати људи, уметници и онда је стварно суштина у томе. Искрено, ја нисам схватала да хаљине могу да буду толико важне за културно наслеђе, али оне су се некако саме наметнуле.”
Куриозитет овогодишњег сусрета чланова Завичајног клуба Новобечејаца и Врањевчана представљала је посета потомака фамилије Владимира Главаша, Маје Главаш Трбић и њеног сестрића Ђорђа који су музеју „Главашева кућа“ овом приликом даровали одређене информације које се тичу ове породице.
„Живим и радим као архитекта у Београду, а пореклом сам из Новог Бечеја, мој отац је овде рођен и давних година је отишао у Београд на студије где је наставио свој живот. Ја овде долазом као наследница фамилије, као једна од оних који су ту негде ближе, па могу да дођем. Волим Нови Бечеј, јер сам као дете много времена овде проводила. На овим тротоарима, безбедним, научила сам да возим бицикл на два точка. Доста дуго сарађујемо са Музејем „Главашева кућа“, јер га некако доживљавамо и као своју једину кућу која нам је овде остала, а која је овако лепа и где се одржавају ови дивни сусрети Завичајног клуба. У том смисли, донела сам нешто што смо нашли у нашој породичној архиви. То је родослов породице Главаш Трбић који датира из 1711. године од нашег зачетника лозе, Николаја Главаша. Како смо овом приликом сазнали он је усвојио Филипа Трбића који је преузео презиме и постао Филип Главаш Трбић и зато су тада то Главаш Трбићи. Та два презимена су стално била некаква тајна и годинама се трудимо да то одгонетнемо, па ето, мислим да смо ипак то сада и пронашли. Дакле, то је једна ствар, родослов, а донели смо и објашњење о особама које се налазе на једној дивној породичној фотографији из 1909. или 1910. године, где је двадесетак представника фамилије Главаш Трбић. Те податке смо сада оставили овде да музеј може да постави то објашњење, јер су посетиоци увек заинтересовани да сазнају ко су ти бркати старци који тако озбиљно гледају и та дечица у првом реду, као и оне фине жене и младеж. Ето, то смо донели, захваљујући мом сестрићу Ђорђу који је исто пореклом из Новог Бечеја, његов деда је мој стриц Владимир, овде познати ветеринар. Ми волимо и желимо да одржимо породичну традицију, што нам је и мотив да дођемо у заиста предивни Нови Бечеј”, закључила је Маја Главаш Трбић.
