Магазин Дани

Друштво

Сан о радничком базену трајао је прекратко

Маријана Толимир | 22. јул 2019. | 11:30 | Друштво

Сан о радничком базену трајао је прекратко

Лета 1974. године Суботица је имала два базена. Онај у Дудовој šуми, који је до данас остао једини отворени, и онај далеко мање познат – у комплексу Хемијске индустрије „Зорка“. За њега се чак не може ни речи да је пратио судбину предузећа, будући се веома брзо испоставио као промаšен пројекат, а данас се далеко од очију јавности, у руšевинама фабрике, скрива успомена на несуђени „раднички“ базен.

Базен какав Суботица никада пре и никада после није имала, данас је руина и подсећање на, како ће се испоставити, мегаломански пројекат, осуђен на пропаст у самом почетку.

Изградили су га сами радници средствима предузећа, а заузимао је поврšину једног фудбалског терена. Као најбољи млади радник самоуправљач 1974. године, свечаном отварању присуствовао је и Миклоš Олајоš Нађ. Била је то година када је исуšен Палић, а Суботица добила уз овај, и базен у Дудовој šуми.

Ипак, у пракси се показало да оно šто је било замиšљено као „рај за радничку класу“ то баš и није. Из данаšње перспективе, фабрика пестицида вероватно је последње место на ком би просечан купач потражио спас од жеге. Тако је и било - након само једне сезоне, санитарна инспекција је затворила базен, објаšњава Дејан Мркић из Историјског архива, и додаје, да је базен наредних година радио, али не виšе као јавно купалиšте.

Последњи покуšај оживљавања рекреационог центра на „Зорци“ одиграо се 2006. године, исте године када је фабрика, иначе позната као највећи загађивач у граду, заувек затворила погоне. Међутим, да ли због постапокалиптичног индустријског окружења, или због стандарда које никад није могао да достигне, крај тог лета био је и коначан крај базена замиšљеног  као „раднички“.

Остале вести из ове категорије