Магазин Дани

Друштво

Иако је зима, крпеља има

Каролина Башић | 13. фебруар 2018. | 13:11 | Друштво

Иако је зима, крпеља има

Да су крпељи активни и у току зиме, потврђују стручњаци али и забележени случајеви оболелих паса у протеклих неколико недеља. Најбоља превенција ове болести је прегледање љубимаца након дугих šетњи и кориšћење адекватних заšтитних препарата.

Без обзира šто је у току зима, крпеља има. Иако је њихова појава карактеристична за пролеће,  високе температуре неуобичајене за ово доба године, један су од разлога њиховог активног деловања. Наšи суграђани, одговорни власници паса, свесни су ове опасности, па се придржавају савета ветеринара у вези превенције односно заšтите од крпеља.

„Контролиšем га након šто идемо у šетњу. Углавном идемо на Прозивку у парк или га издвојим код деде где има двориšте. Не водим га на Палић, јер сам чуо да тамо има доста крпеља. Водим рачуна о томе где га šетам. Нисам до сад имао проблема, он има само 4,5 месеца, а šетамо се тек неких месец дана“, каже Радомир Медојевић, власник пса.  

Иако памте једно „качење“ крпеља, пас Медо, на срећу, није оболео. Упркос томе, власница Весна Николић наглаšава да редовно користе препарате заšтите.

„Користимо препарат фронтлине, отприлике га капамо тромесечно и редовно га прегледамо кад се вратимо из šетње. Велики део у години проводимо и на Златибору, тако да он проводи много времена у природи и онда га морамо контролисати. Једном смо имали проблема, кад је био мали, тад му се закачио крпељ и онда смо га довели у ветеринарску станицу, они су му то стручно одрадили, јер ми нисмо хтели да дирамо,“ истиче Весна Николић, власница пса.

У ветеринарској станици „Ветеринар“ у протеклом периоду забележено је у просеку 3 до 5 паса оболелих од ове болести. Крпељи су инсекти који се хране крвљу, а њихове жртве могу бити дивље и домаће животиње, кућни љубимци, па чак и људи. Крпељи издржавају веома ниске температуре, чак и – 10.

„Обзиром да су у току дана температуре око 5-6 степени, због тога постоје крпељи и они су активни. Њихова активност је најинтензивнија када су температуре преко 20 степени, али када се насиšу крви мирују и до месец и по дана, након тога опет постају активни јер буду гладни и крећу се,“ објаšњава Горан Баки, ветеринар специјалиста у ВС „Ветеринар“.

Да ли је крпељ инфициран или не, не можемо са сигурноšћу знати, али они могу пренети и до четири врсте болести – пироплазмозу, анаплазмозу, ерлихиозу и лајмску болест. Због тога је важна превенција која се огледа у детаљним прегледима након дугих šетњи, као и кориšћење адекватних препарата заšтите.

„У току целе године морамо да радимо на заšтити наšих животиња. Постоји неколико врста препарата, као šто су огрлице или капи. Све врсте капи, нажалост, šтите само месец дана, šто је њихова лоšа страна. Ипак, добра страна је то да када накапамо тај препарат на наšу животињу, то не може да изгуби и дејство буде константно. Док када се стави огрлица, она заиста може дуже време да се користи односно дуже šтити животињу. Међутим, на паковању имамо назначено колико је дуго заšтићена животиња,  три, четири, šест или евентуално седам месеци“, додаје ветеринар Баки.

Први симптоми по којима можете посумњати да је ваš љубимац оболео су летаргичност, невољност, одбијање хране, одмарање, лежање и тамна мокраћа. У оваквим случајевима, важно је у šто краћем веменском року потражити помоћ ветеринара.

Остале вести из ове категорије